Суплементи без контроле – опасна трка за резултатом може завршити трагично

Неки од граница људске издржљивости већ су одавно утврђене. Тројно правило које каже да без ваздуха можемо да издржимо три минута, без воде три дана и три седмице без хране, важи за просечног човека, али врхунски спортисти су последњих година значајно померили границе брзине, дужине и висина скока и издржљивости.

Већина сматра да је до овог померања граница последица суплементације коју спортисти користи, што у великој мери и јесте случај, али они знају шта користе и каквог је то квалитета. Међутим неупућени купци често не разликују оригинал од лажних суплемената који могу значајно да наруше здравље, чак и да доведу до смртног исхода.

Ако на пример кренемо од Џеси Овенса, па дођемо до Јусеина Болта, људско тело је вероватно дошло до максималне границе издржљивости, и све промене којима сада врхунски спортисти теже су у ствари микро промене, напомиње гошћа Јутарњег програма, др Сања Мирковић, специјалиста спортске медицине, асистенткиња на Факултету спорта и физичког васпитања, и званична лекарка женске рукометне репрезентације Србије.

„Значи, још нешто што може да се извуче из људског тела да би се оборили ти рекорди и дефинитивно суплементација има своје место у свему томе, али ако се користи на прави начин“, наглашава др Мирковић.

Такође, додаје докторка, врхунски спортисти се описмењавају по питању онога што уносе у своје тело, прво због свог здравља, друго због дужине боравка у врхунском спорту и треће, јер су ограничени оштрим правилима који владају у свету спорта.

Нелегално тржиште суплемената

Игор Шпадијер из Групације произвођача, увозника и дистрибутера дијететских суплемената Привредне коморе Србије, наводи да се интернет тржиште суплемената прати од 2015. године, као и да је до пре четири године била много гора ситуација него што је тренутно.

„Од 2021. године координираном акцијом Министарства унутрашњег послова, затим Министарства здравља, Министарства трговине, разних наших инспекција, дошло је до слома тог црног тржишта и то показују подаци. Ако погледате да је куповина дијететских суплемената 2019. и 2020. године била негде на 10% од укупне интернет трговине, само 2021. је то пало на 1,6% и 2022. када је пало на 2,6%“, истиче Шпадијер.

Обавезан медицински преглед пре суплементације

Докторка Мирковић напомиње да Србија има јасан закон о томе који прегледи су потребни за онога ко се бави физичком активношћу. Али у пракси то није баш како би требало да буде. „Међутим, све више људи, морам признати, долази на медицинске прегледе, а нажалост, томе доприноси и појава изненадне срчане смрти у спорту, односно у физичкој активности и на терену“, додаје гошћа Јутарњег програма.

Јесте да се статистички гледано овакве фатални инциденти дешавају два случаја на 100.000 у току годину дана, али новински наслови буде свест да се треба прегледати пре употребе било какве врсте суплементације.

„Јер суплементи, односно додатак исхрани, је нешто што иде после нормалне, здраве, избалансиране исхране и физичке активности која следује после адекватног спортско-медицинског прегледа на основу којег ћемо добити смернице како да тренирамо своје тело, а да оно остане здраво, буде још здравије или евентуално постиже неке боље резултате у спорту којима један спортиста тежи“, објашњава докторка.

Производ мора бити регистрован

Производи који се продају у апотекама и специјализованим продавницама за дијететске суплементе морали су да прођу разне контроле и добију регистрациони број Министарства здравља који потврђује да је производ прошао ригорозне контроле.

„Ми смо једна од земаља које најригорозније прати улаз дијететских суплемената и производњу на нашем тржишту. Постоји и Правилник о регистрацији дијететских производа. Главни показатељ да ли је производ легалан јесте да добијете фискални рачун и да производ има регистрациони број Министарства здравља“, напомиње Игор Шпадијер.

Сви они који желе да купују дијететске суплементе преко интернета, требало би да провере ко је фирма која то продаје. Уколико нема имена, ПИБ матичног броја, ако се не добија фискални рачун, ако нема регистрације, значи да је у питању црно тржиште, додаје гост Јутарњег програма.

„Али та интернет набавка из иностранства, мислим да је можда још и већи проблем с обзиром на то да колико год се људи информишу, читају, недовољно заправо воде рачуна.“

Појдине фирме из иностранства имају продавнице и у Србији, али нису сви њихови производи регистровани и код нас.

У иностранству се могу наћи и потпуни фалсификати, у којима се налазио и отров за пацове, жива, пестициди, чак и остаци цемента. У међународној акцији за сузбијање фалсификованих лекова и дијететских суплемената „Пангеа“ откривене су фабрике у којима су услови за производњу били испод сваког стандарда, напомиње Игор Шпадијер.

„Питајте неког стручњака, тренера, доктора, фармацеута. Имајте у виду да оно што може да се купи у апотеци, то је прошло све могуће тестове и та исправност је проверена. Све што се купује испод руке, је нешто што директно угрожава ваше здравље. Онда је питање здравог разума зашто би уносили нешто што штети вашем телу и што може да угрози ваш живот“, закључује др Сања Мирковић, на крају гостовања у Јутарњем програму.