Највеће од свих: Фабержеово „Зимско јаје“ спремно да обори рекорд на аукцији

Позната кућа накита из Санкт Петербурга произвела је само 50 јединствених украсних јаја за руске цареве Александра III и Николаја II, који су их наручили као ускршње поклоне између 1885. и 1916. године.

Седам недостаје, од којих нека нису виђена још од пре Октобарске револуције. Остала су углавном у институцијама или музејима, од Москве до Вирџиније, а само седам је у приватном власништву.

Од њих, нека су у „прилично светим“ колекцијама, према речима Киране Макарти, стручњака за Фабержеове уметнине, што значи да су само три остала, у „заиста приватним“ рукама, како их она назива, и да би могла да се појаве на аукцији.

„Невероватно су ретка“, наглашава Макартијева, која је ко-извршна директорка компаније "Wartski", британског продавца антиквитетног накита специјализованог за дела Петера Карла Фабержеа. „И постају још ређа.“

Први пут за више од две деценије, једно од та три јајета је на аукцији. А реткост је, делимично, разлог зашто аукцијска кућа „Кристи“ процењује да ће Зимско јаје из 1913. године у Лондону следећег месеца достићи цену од „преко“ 26 милиона долара.

Уколико се ово догоди, овај антиквитет стар 112 година не само да би поставио аукцијски рекорд за Фабержеово јаје – већ би оборио и рекорд који је само Зимско јаје поставило 2002. године.

Ако оставимо понуду и потражњу на страну, кућа „Кристи“ верује да његова астрономска процена одражава јединствене уметничке квалитете предмета.

Направљено од блока провидног кварца, јаје изгледа као да је исклесано од леда и посуто иглицама леда. Гравиране пахуљице светлуцају дијамантима брушеним ружом; платина се слива низ базу као да се топи на пролећном сунцу.

„То је као да држите комад леда у руци“, навод Макарти, који је раније држао Зимско јаје. „То је као обрнута алхемија, претварање драгоцених материјала у тренутак природе.“

Као и сва царска јаја, и ово се отвара да би открило „изненађење“. И иако су уметнички предмети скривени унутар Фабержеових јаја обично били делови сложене механике (минијатурна парна локомотива на навијање или механичка птица певачица која маше крилима), изненађење Зимског јајета је укорењено у природи: висећа корпа испуњена шумским анемонама.

Обично међу првим цветовима који цветају након руске озлоглашено хладне зиме, њихове ситне латице су исклесане од белог кварца и постављене на нефритне стабљике, са јаркозеленим гранатима који красе њихове прашнике.

Макартијева, која је била кураторка изложбе „Фаберже у Лондону: Од романсе до револуције“ у Музеју Викторије и Алберта 2021. године, наглашава да се Зимско јаје „сматра најввреднијим од свих“, називајући га „вероватно најиконичнијим руским уметничким делом свих времена“.

Шефица одељења за Фаберже и руска уметничка дела Аукцијске куће „Кристи“, Марго Оганесјан, слаже се са овом оценом, и описује га као „најспектакуларније, уметнички најинвентивније и најнеобичније“ од 50 царских јаја.

Мада аукцијска кућа очигледно има комерцијалне мотиве да труби о статусу предмета, Оганесјан је указала на фактуре које доказују да је оно одувек било међу највреднијима. Николај II је платио 24.600 рубаља за њега – како се сматра, највећу суму коју је Фаберже икада наплатио за неко дело. Два скупља јаја су, што не чуди, оба у музејским колекцијама.

Цена Зимског јајета није била релевантна у односу на материјале од којег је изрезбарено, већ на занатску вештину потребну да се претвори у снег и лед. Прозирни кварц, познат и као горски кристал, никако није најређи или најскупљи минерал, али је изузетно крхак и тешко га је обрадити.

И иако је јаје прекривено дијамантима – око четири и по хиљада њих – камење је довољно мало да „нема суштинску вредност“, напомиње је Макартијева и додаје: „Вредност долази искључиво од уметничког израза стварања ове блиставе идеје мраза.“

Безвременски дизајн

Николај II је наручио Зимско јаје као поклон за своју мајку, царицу удовицу Марију Фјодоровну, која је добијала једно годишње од свог мужа (и Николајевог оца) Александра III, све до његове смрти 1894. године.

Производња јаја трајала је већи део године и наручена су убрзо након што би последње било испоручено. Цар никада није дао Фабержеу конкретна упутства или идеје – и он је, изгледа, уживао у изненађењу.

Са својом пригушеном палетом и једноставним унутрашњим механизмима, Зимско јаје није било архетипски раскошна, драгуљима украшена Фабержеова креација. Та разлика је данас продајни аргумент, наглашава Оганесјанова. „Већина њих је заснована на историјским стиловима – рококоу или неокласицизму – али Зимско јаје је предмет у свом стилу.“, „Дизајн је безвременски – толико је модеран.“

Необично за патријархалну Русију (и за, у то време, готово искључиво мушку индустрију накита), дизајн је потекао од Алме Пихл, једне од Фабержеових жена „мајстора“. Првобитно ангажована да као цртач и акварелиста пописује инвентар куће, придружила се радионици свог ујака, главног Фабержеовог јувелира Алберта Холмстрема, 1908. године.

Како каже – можда апокрифна – прича о пореклу, Пихлова је дошла на идеју док је гледала кроз прозор радионице. Видела је кристале леда како се формирају на стаклу и питала се како би се њихов изглед могао изразити у накиту. (У „Кристију“ кажу да је ова прича „могућа“, а Макартијева иде још даље рекавши да „нема правог разлога да се у њу не верује“.)

Холмстрем је затим оживео дизајн са тимом златара, од којих је сваки био задужен за различите делове јајета.

Први светски рат је избио годину дана након што је јаје испоручено Николају II, кога су бољшевици свргли пре завршетка сукоба. Новоформирана совјетска држава брзо је распродала многа блага царства како би прикупила средства – често испод тржишне вредности. Зимско јаје је било међу њима, које је Вартски купио крајем двадесетих или тридесетих за само 450 фунти (отприлике 30.000 долара у данашњем новцу). Затим је прошло кроз низ приватних британских колекција пре него што је нестало и скоро две деценије од 1975. године се сматрало да је изгубљено.

Зимско јаје се поново појавило 1994. године и убрзо је понуђено у „Кристију“ у Женеви, где је достигло цену од преко 7,2 милиона швајцарских франака (тада 5,6 милиона долара) и поставило нови аукцијски рекорд за Фабержеово јаје.

Осам година касније, у њујоршкој сали истог аукционара, оборило је сопствени рекорд, а његова цена је скочила на 9,6 милиона долара. „Кристи“ никада није открио идентитет купца, али је за Си-Ен-Ен потврдио да „племић“ који је стекао предмет 2002. године стоји иза продаје која ће се одржати следећег месеца.

„Компромитована“ тржишта

Следећа дестинација јајета, с обзиром на „Кристијеву“ жестоку одбрану приватности својих клијената, можда никада неће бити позната. Ипак, то је питање које интригира стручњаке.

Према Макартијевој, два највећа Фабержеова тржишта последњих деценија, Сједињене Државе и Русија (за коју наводи да је доживела „огроман жар за репатријацију руских уметничких дела на руско тло“) су „веома компромитована“.

Увоз уметничких дела у САД подразумевао би царину од 35 одсто, што значи милионе долара додатних царина. Русија је, у међувремену, тренутно под строгим санкцијама. Чак и постојање „разумног разлога за сумњу“ да ће имовина завршити у руским рукама представља кршење уговора. „Потенцијално није могло бити горе време за продају овог јајета“, сматра Макартијева.

„У скорије време, музеји Блиског истока – у тежњи да стекну велика уметничка дела како би проширили своју привлачност и развили пост-нафтну економију – били би очигледна дестинација за ово јаје“, додала је Макарти. „Али да ли су заинтересовани за ово конкретно, у овом тренутку, немам апсолутно никакву идеју. Природна дестинација у другачијим околностима би, наравно, била Русија. Институције у Русији би, сигурна сам, то желеле. Али, наравно, технички гледано, не би могли да га купе.“

У саопштењу за Си-Ен-Ен, Аукцијска кућа „Кристи“ истиче да спроводи „глобални програм за спречавање прања новца и усклађеност са санкцијама“ који укључује „дужну пажњу клијената и провере“, иако аукцијска кућа није потврдила да ли су спроведене додатне провере како би се осигурало да Зимско јаје није купио руски посредник. „Остајемо посвећени поштовању свих релевантних закона о спречавању прања новца и санкцијама, укључујући све важеће забране везане за луксузну робу“, додаје се у саопштењу.