Који спортови су најкориснији за наше здравље и како се бавити њима без ризика

Карл Маркс је рекао да дефиниција човека варира у зависности од контекста у којем се развија. Данас концепт здравља није исти као пре једног века, када су епидемије попут грипа изазивале на стотине хиљада смртних случајева, а очекивани животни век био много краћи. Добробит није само одсуство болести, већ равнотежа између тела, ума и друштвених односа.

Овај принцип је оно што се истиче сваког 7. априла на Светски дан здравља, који здравље позиционира у центар нашег живота. Спорт је, уз друге променљиве категорије као што је исхрана, један од најздравијих начина да се што дуже одржимо у најбољем здравственом стању.

Међутим, нису сви спортови погодни за све. Питање које се намеће свакоме од нас је коју спортску дисциплину бисмо могли да прилагодимо својим ограничењима и предностима.

Није фудбал баш за свакога

Фудбал је спорт који се у многим земљама света највише практикује од малих ногу. Др Едуардо Алегрија, кардиолог и шеф одељења за рехабилитацију срца Поликлинике Гипузкоа, што је званична медицинска служба шпанског Краљевског друштва, не оклева да препозна контрадикторности овог спорта.

„Професионални фудбал је спектакл, али као рекреативна активност, вредност се налази у осталим предностима које пружа“, каже др Алегрија.

Иако са физичке тачке гледишта није најкомплетнији, јер углавном ради на доњем делу тела, његова вредност лежи у друштвеној интеракцији. „Промовише колективни рад, међузависност и управљање емоцијама“, објашњава др Алегрија.

Онима који желе да уврсте овај спорт у свој план физичких активности, др Алегрија јасно поручује да ако постоје проблеми са зглобовима, гојазност или повреде које се враћају, боље је да се окрену алтернативним активностима као што је „фудбал у којем се хода“, где трчање није дозвољено што може да одговара старијим људима, или футсал за млађе.

„Циљ није победа, већ уживање и брига о свом здрављу", наглашава кардиолог.

На менталном нивоу, фудбал помаже у смањењу стреса и промовише здраве навике, али само ако је интензитет игре прилагођен могућностима сваког играча.

Кошарка као школа живота

Др Висенте Каратала, шеф трауматологије и координатор одељења за спортску медицину болнице Киронсалуд у Валенсији, описује кошарку као свеобухватан спорт. „Побољшава координацију, брзину, отпорност и кардиоваскуларно здравље, а осим тога усађује вредности као што су дисциплина и тимски рад“, истиче др Каратала. Овај спорт је посебно користан у формативном добу, али захтева прилагођавање у односу на физичко стање сваке особе.

Међу најчешћим повредама у кошарци су угануће скочног зглоба и колена, као и тегобе у доњем делу леђа због лоше технике, пателарна хондропатија због преоптерећења колена и повреда стопала (Plantar fasciitis) услед преоптерећења тренингом без одговарајуће обуће. Да би се ове повреде спречиле, др Каратала препоручује обавезну медицинску процену пре него што се посветимо овом спорту, затим постепен улазак у озбиљнији тренинг и јачање централног дела тела, јер се у кошарци активира практично цело тело.

На психолошком нивоу, истиче се способност овог спорта да смањи анксиозност, повећа самопоштовање и створи друштвене везе.

„Кошарка је сигуран простор да се изразите без осуде. Разбија друштвене баријере, ствара праве везе и уједињује људе у постизању заједничког циља, без обзира на старост, порекло или ниво владања игром, промовишући друштвене вештине, емпатију и самопоуздање у интеракцији са другима“, прецизирао је др Каратала.

Тенис, тајна дугог и срећног живота

Разултати данског истраживања које спроведено на више од 8.500 људи који су праћени током 25 година, показали су да тенис продужава животни век више него друге активности.

Др Миндухас Худелис, специјалиста на Тениској клиници Текнон, који је последњих година био део медицинског тима ангажованог у финалу Дејвис купа, препоручује овај спорт за све узрасте.

Наравно, упозорава да је без адекватне припреме – јачања глутеуса, скочних зглобова и доњег дела леђа – вероватноћа од повреда велика.

„Прво бих препоручио одлазак у теретану. Ако смо задобили повреде као што су угануће скочних зглобова, проблеми са зглобовима или велика телесна тежина, морамо да спроведемо секундарну превенцију, изводећи специфичне вежбе у вези са тим", саветује др Худелис и додаје да ако, на пример, имамо проблема са коленом, било би добро да возимо бицикл најмање 15 минута.

Осим физичког, тенис је мелем за ум – ослобађа ендорфине, смањује кортизол и побољшава квалитет сна. „Он изоштрава когнитивне функције као што су памћење и пажња“, нагласио је др Худелис.

Припадност клубу такође подстиче нова пријатељства и здраве навике, стварајући мрежу подршке чак и у случају повреда.

Трчање задужено за превенцију и добро стање кардиоваскуларног система

Трчање није само пуко померање ногу. То је чин љубави према себи и одржавање у добром стању срца, органа који највише користимо.

Др Хосе Анхел Кабрера, шеф кардиологије у Универзитетској болници Киронсалуд у Мадриду, истиче предности трчања у превенцији болести као што су хипертензија, дијабетес или висок холестерол.

Ипак, треба га практиковати умерено и прилагодити сваком узрасту, упозорава др Кабрера. Код деце би, на пример, трчање требало да буде налик на игру, а не обавезу, истиче специјалиста кардиологије подсећајући на препоруку СЗО.

За особе са вишком килограма или проблемима са зглобовима, др Кабрера предлаже да пре трчања почну са лакшим активностима као што су ходање или пливање.

„Унос воде и замена електролита су важни, посебно код оних који се претерано зноје“, наводи др Кабрера.

Иако је трчање доступно, захтева опрез: уз лекарски преглед пре него што се одлучите на овакву физичку активност могу да се избегну ризици, на пример, код људи са гојазношћу или хипертензијом.

„Код гојазних људи, на пример, број откуцаја срца у мировању не би требало да се приближава граници од 90 откуцаја у минуту, а крвни притисак у мировању треба да буде мањи од 130 са 75. Ако већ у мировању имате висок пулс, требало би да разматрате физичку активност уз крајњи опрез“, указао је др Кабрера.