Распоред и учесталост великих нужди много говори о општем здрављу, колико пута је идеално

„Надам се да ће овај рад отворити очи лекарима на потенцијалне ризике од неправилне фреквенција пражњења“, каже Шон Гибонс са Института за системску биологију, један од аутора студије објављене у часопису Cell Reports Medicine.

Додаје да лекари често гледају на проблем нередовног пражњења као „непријатност“, а не као на озбиљнији проблем.

Гибонс и његов тим сакупили су разне параметре, укључујући крвне слике, анализе микробиома, генетску слику и многе друге податке, од преко 1.400 здравих особа које немају знак активних болести.

Учесници су сортирани у четири категорије по фреквенцији пражњења црева – констипација (једном или два пута недељно), ређе-нормално (три до шест пута недељно), чешће-нормално (једном до три пута дневно) и дијареја.

Када столица стоји превише дуго у цревима, микробиом у цревима обради сва расположива влакна из хране (која ферментишу у здраве кратколанчане масне киселине) и уместо тога ферментише протеине, производећи токсине, попут pCS и индоксил сулфат.

„Оно што смо пронашли код чак и здравих особа које су пате од констипације, јесте повећан ниво ових токсина у крвотоку“, истиче Гибонс.

Воће и поврће кључно

У случајевима дијареје, тим је често откривао хемијске анализе указивале су на упални процес и оштећења јетре.

Гибонс је објаснио да током дијареје, тело избацује прекомерну жучну киселину, коју би јетра иначе растворила и апсорбовала корисне масти.

Бактерије задужене за ферментацију влакана познате као стриктно анаеробне, повезане су са добрим здравственим стањем и бујају у такозваној „зони Златокосе“ од једног до два пражњења дневно.

Гибонс, ипак, напомиње да је потребно додатно истраживање да би се тачно дефинисао оптималан распон.

Демографски – млађи људи, жене и они са нижим индексом телесне масе били су склонији ређим пражњењима.

Хормоналне и неуролошке разлике између мушкараца и жена могу да објасне јаз, наводи Гибонс, заједно са чињеницом да мушкарци уобичајено конзумирају више хране.

Коначно, поређење биолошких података са упитницима о начину живота, научници су направили јасну слику оних који уобичајено спадају у „зони Златокосе“.

„Унос више воћа и поврћа био је највећи сигнал који смо приметили“, истиче Гибонс, додајући да је на чешће пражњење такође утицао унос воде, регуларна физичка активност и исхрана са више биљака.

Наредни корак у истраживању је осмишљавање клиничког испитивања које би пратило пражњење црева веће групе људи током дужег временског периода како би се проценио потенцијал у откривању и спречавању болести.