Два кључна начина за борбу против налета умора на послу

Студију су спровели истраживачи са Универзитета Вејк Форест, Универзитета Вирџинија Комонвелт и Нортистерн универзитета у САД.

Резултати истраживања, кажу научници, могли би да помогну да се направи разлика између пада или успона у радном елану током радног времена, нарочито у поподневним сатима.

Издвојена су два ефикасна начина да се спречи умор: узимање редовних „микропауза“ и – подршка супервизора.

Та два фактора показала су позитивне ефекте на умор на крају радног дана, али и на квалитет сна и енергију са којом на посао долазимо следећег дана, открили су истраживачи.

Коришћење обе мере заједно показало се најефикаснијим у борби против умора.

„Прво, микропрекиди су једноставан, исплатив начин за управљање умором, посебно када је оптерећење велико. Друго, подршка непосредних шефова игра кључну улогу у ублажавању умора. Заједно, та два механизма нуде највеће олакшање за професионалце који раде током ужурбаних сезона или других радних периода високог стреса“, изјавила је Линдзи Ендиола са Бизнис академије WCU.

Истраживачи су анкетирали 44 рачуновође о њиховим радним навикама пре него што су са још 179 учесника организовали контролисани експеримент о умору и микропаузама.

Показало се да и микропрекиди и редовна подршка шефова смањују умор.

За запослене рачуновође, користи од тих интервенција биле су значајне само у најпрометније доба године – што сугерише да су најкорисније када су најпотребније – у временима већег стреса.

Накнадни експерименти су открили да су микропрекиди били повезани и са побољшаном прецизношћу током ревизија на послу, нешто што је познато да опада када су рачуноводствене компаније изложене већем притиску.

„Рачуновође се редовно боре са притисцима рокова, дугим радним временом и значајним радним оптерећењем“, пишу истраживачи у објављеном раду и истичу да високи захтеви које намеће посао лако доводе до високог нивоа умора и такозваног сагоревања на послу, што може негативно утицати на квалитет рада у кратком року са тенденцијом дужег трајања уколико се стресом не управља како треба“, наводи се у студији.

Ефикасне микропаузе могу бити краће чак и од једног минута, кажу истраживачи: то може укључивати читање кратког новинског чланка, узимање кафе или истезање.

У међувремену, подршка супервизора би могла да захтева надзор запослених, пружање помоћи и показивање захвалности за оно што раде.

Иако већина радника има ограничену контролу над активностима свог менаџера, многи могу размотрити начине да узму кратке тренутке застоја у раду. Иако студија није разматрала оптимално време за микропаузе, резултати су били засновани на паузама од само једног минута.

„Применом ових стратегија, компаније могу побољшати и добробит запослених и квалитет рада и крајњих резултата, на крају подстичући одрживије и продуктивније радно окружење“, пишу истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису Contemporari Accounting Research.