Како хемикалије из предмета који нас окружују утичу на наше хормоне и стерилитет
Данас се у свету користи око сто хиљада хемикалија. Многе од њих су токсичне и све је више научних доказа који показују да негативно утичу на здравље. O томе како такве супстанце утичу на ендокрини систем, односно на рад хормона и стерилитет, за РТС је говорио професор Ђуро Мацут, ендокринолог.
O томе како такве супстанце утичу на ендокрини систем, односно на рад хормона и стерилитет, за РТС је говорио професор Ђуро Мацут, ендокринолог.
Које су то хемикалије које утичу на ендокрини систем и у којим се производима налазе? Да ли их има у храни, води, лековима?
-Хемикалије, односно хемијски агенси се налазе у бројним стварима које су око нас. Налазе се и у лековима, односно фармацеутским производима, и то је та прича о којој сам говорио, да заправо историјски имамо ефекте директне по лоше здравље и једну карциногенезу код одређених хормона који су коришћени у дужем временском периоду у Сјединим Државама.
Имамо и бројне хемикалије и хемијске агенсе који се налазе у свакодневном нашем животу, којима смо заправо окружени, и нешто о чему се данас највише прича, то су заправо две групе хемикалија. Односе се на фталате и на бисфеноле, и то су заправо хемијски продукти, хемијски молекули, који се налазе у различитим амбалажама, паковањима, средствима за свакодневну употребу, играчкама, дечијим, флашицама које се користе од тврде пластике.
Има ли их у козметици?
Има их у козметици и јако пуно козметичких средстава садрже различите токсичне супстанце, па чак и паковања у којима се они носе.
На који начин поједине хемикалије, могу да утичу на здравље, посебно на рад хормона?
-Када говоримо о врстама тих средстава ми пре свега говоримо о хемикалијама. Говоримо заправо о хемијским супстанцама које су пре свега највише заступљене у пластици, различитим проводницима или у различитим облогама које облажу предмете у дневној употреби, или ономе чиме смо ми окружени.
У тим агенсима се налазе супстанце које могу да делују токсично на различите системе, које сам већ поменуо и један од њих је репродуктивни. Други системи који се такође помењу су и који су често присутни су штитаста жлезда, гојазност, дијабетес, панкреас или масно ткиво.
Постоје ли научне студије које доказују утицај хемикалија на повећање стерилитета и код мушкараца и код жена?
-Ако говоримо о репродукцији, која је можда најбољи пример за то, и која је можда највише истраживана, хемикалије и ти специфични односи хемикалије или удруженост више хемикалија могу лоше да утичу и на мушки и женски репродуктивни систем, тако што спречавају производњу зрелих и квалитетних јањих ћелија код жена, односно сперматозоида код мушкараца. Долази и до различитих аномалија у примарним органима код мушкараца и код жена. У развојном периоду не долази до правилног развоја гонада, и долази до потенцијалног развоја карцинома. Тако да постоји читав један спектар проблема који може да наступи у неком дужем временском периоду.
Које су то хемикалије и где се налазе?
-Та средства у свакодневној употреби су свуда присутна, тако да је изложеност глобално човечанства изузетно велика. То је и препознато у одређеним деловима света, пре свега у северној Земљиној полуопти где се највише ради на том проблему, у Европи, у Северној Америци, где постоје и одређена истраживања, и то се затим имплементирало у прописе који се спроводе. Па је онда на нивоу ЕУ, често се то цитира као један релевантан извор, у одређеним периодима се спроводе студије праћења ефеката хемикалија.
Шта би био Ваш савет, како људи да се заштите од штетног утицаја хемикалија, на шта треба да обрате пажњу?
-Наравно декларације постоје, треба пратити и то али требамо бити свесни да је заправо свакодневна примена или свакодневно додиривање, коришћење пластичних чаша или пластичних бочица који садрже бисфенол А свакако повећава излагању организма и повећаним концентрацијама тих супстаци.
Треба прећи на нешто што не садржи то, видети да ли постоји бисфенол А у њима, или прећи на стаклену амбалажу, тако да је био читав један покрет пре десетак и више година, да у ствари бочице које се користе за исхрану деце не треба да буду пластичне, од тврде пластике јер заправо повећавају изложеност деце као најосетљивој генерацији за наставак каснијих проблема, а ту говоримо о стерилитету.
Коментари