Зашто неке терапије не дају резултате – тајна се крије у генима

Персонализована медицина или како је још зову индивидуална терапија, представља један од највећих искорака направљених у медицини. Лекар пацијента лечи на основу његових генетских, биолошких, физиолошких и карактеристика окружења. Колико живота ће на овај начин бити спасено или продужено?

„Персонализована медицина олакшава и пацијентима и лекарима избор терапије. Знамо колико иначе лутамо када су одређена стања у питању, примера ради регулација крвног притиска, дијабетес и друга стања. Ја то сматрам као неку личну карту лекова и да знате шта вашем организму одговара, а шта не“, наводи генетичарка Ивана Бузаџић.

Према њеним речима, постоје одређени гени који учествују у синтези ензима који онда учествују у метаболизму лекова.

„Уколико ви немате адекватан ензим који ће тај лек метаболисати или рецептор за који тај лек треба да се веже, онда ће лек бити неефикасан. Још горе, можда изазове контраиндикације или нуспојаве“, објашњава генетичарка.

Напомиње и да је веома важно подићи свест код људи да ураде овакве генетске анализе, јер се људи боје и мисле да ако ураде анализе да ће се открити нешто лоше.

Бузаџићева сматра и да је само пет одсто болести генетски детерминисано, а да су све остало полиморфизми који чине сваког човека другачијим, али када су нам познати онда може ефикасно да се делује.

„На самом извештају када се ураде генетске анализе пише која терапија пацијенту одговара, а која не. Са друге стране, пацијенти често када долазе код нас доносе нам списак лекова које пију и онда се у односу на те лекове прави сам извештај. Наравно, и здраве особе такође могу да обаве анализе да знају у будућности шта им од лекова одговара“, истиче Ивана Бузаџић.