Комедија, лира, кукурек – како се у античком свету лечила депресија

Проблеми менталног здравља, као што је депресија, били су познати људима у древном свету. Хомер, песник познат по Илијади и Одисеји који је живео око осмог века пре нове ере, преминуо је, према неким изворима, након што је био исцрпљен од депресије.

Већ крајем петог века пре нове ере, древни грчки лекари су препознали да наше здравље делимично зависи од стања наших мисли.

У Епидемијама, медицинском тексту написаном око 400. године пре нове ере, неименовани лекар је написао да су наше навике, размишљања (као и наш начин живота, па чак и одећа и услови за становање, физичка активност и секс) главне одреднице нашег здравља.

Такође у Епидемијама, неименовани лекар је описао једног од својих пацијената, Пармениска, чије је ментално стање постало толико лоше да на крају није могао да говори. Остао је у кревету 14 дана пре него што је излечен. У делу. Није описано на који начин.

Касније је чувени доктор Гален из Пергама (129 - 216. н.е.) приметио да људи често оболевају због лошег менталног стања: „Може се десити да је под одређеним околностима начин размишљања један од узрока здравља или болести, јер људи који се због свега љуте и из најмањег разлога постану збуњени, узнемирени и уплашени, често се из тог разлога разболе и тешко пролазе кроз превазилажење таквих болести“.

Гален је такође описао неке од својих пацијената који су патили од поремећаја менталног здравља, укључујући неке који су се озбиљно разболели и умрли. Један човек је изгубио новац: „Добио је грозницу која га је дуго држала. У сну је себе грдио због губитка, кајао се и био узнемирен док се није пробудио. Док је био будан наставио је да се губи од туге. Затим је добио је мождану грозницу. Коначно је пао у делиријум који је био очигледна последица дешавања о којима је говорио, и остао је у том стању све док није умро“.

Свирање, море и лагано вино

У древном свету људи су имали много различитих начина да спрече или лече менталне болести. Филозоф Аристип, који је живео у петом веку пре нове ере, саветовао је људе да се усредсреде на садашњост како би избегли менталне поремећаје: „Концентришите своје мисли на данашњи дан, конкретно на онај део дана у коме се интензивно ради и размишља. Припада нам само садашњост, а не прошлост нити оно што се очекује. Прво је престало да постоји, а неизвесно је да ли ће нас ово друго дочекати“.

Филозоф Клиније, који је живео у четвртом веку пре нове ере, рекао је да би, кад год би схватио да се љути, ишао да свира музику на својој лири да се смири.

Лекари су имали своје приступе решавању проблема менталног здравља. Многи пацијенти препоручују промену животног стила како би побољшали своје ментално стање.

Саветовали људе да усвоје нови режим вежбања, другачију исхрану, путују морем, слушају предавања филозофа, играју се, и раде менталне вежбе еквивалентне савременој укрштеници или судокуу.

На пример, лекар Селије Аурелијан (пети век нове ере) сматрао је да пацијенти који пате од лудила могу имати користи од разноврсне исхране укључујући воће и благо вино.

Лекари су такође саветовали људима да узимају лекове на бази биљака. На пример, биљка кукурек је давана особама које пате од параноје. Међутим, древни лекари су препознали да је кукурек могао бити опасан јер понекад изазива токсичне грчеве, убијајући пацијенте.

Претече психотерапија

Други лекари, попут Галена, имали су мало другачији став. Веровао је да су ментални проблеми узроковани неком идејом која је завладала умом. Веровао је да се ментални проблеми могу излечити ако се ова идеја уклони из ума и написао: „Особа чија је болест изазвана размишљањем, лечи се само бригом о лажној идеји која је завладала његовим умом, а не храном, пићем, одећом, купањем, ходањем и другим сличним мерама“.

Гален је сматрао да је најбоље да одврати мисли својих пацијената од ових лажних идеја стављајући нове идеје и емоције у њихове умове: „Страх од губитка новца, политичке интриге, тровања или других сличних ствари стављам на друга места, како бих им скренуо мисли са тих ствари, и свака особа захтева индивидуални приступ“.

Уопштено говорећи, веровао је да је за одржавање здравља нашег менталног стања потребан напор. Ако смо били узнемирени, љути или малодушни, онда смо морали нешто да урадимо по том питању.

То се може постићи, мислили су „антички терапеути“, обављањем неке активности која се директно супротставља емоцијама које доживљавамо.

На пример, Селијус Аурелијанус је рекао да људи који пате од депресије треба да се баве активностима које ће им изазвати смех и срећу, као што је одлазак на комедију у позориште.

Међутим, нису веровали да је само једна активност, сама по себи, довољна да се очува ментално здравље. Важна ствар је била да се у потпуности промени начин живота и размишљања.

Када је реч о проблемима менталног здравља, очигледно имамо много тога заједничког са нашим древним прецима. Много од онога што су рекли данас изгледа једнако релевантно као и пре 2.000 година, чак и ако данас користимо различите методе и лекове.