Олимпијци и врхунски тркачи живе дуже од већине људи. Зашто?

Анализирани су здравствени подаци од 200 људи који су трчали миљу (1,6 километара) за испод четири минута и то у различитим деценијама – 50-их, 60-их и 70-их година.

Како наводи тим научника из Канаде и Аустралије, ови професионални тркачи су живели, у просеку, скоро пет година дуже него њихови сународници.

Оно што су утврдили је у сукобу са гледиштем да превише вежбе има негативан ефекат на дужи рок.

Док бројне епидемиолошке студије показују да физички активнији појединци живе дуже од неактивних, још није без сумње утврђено да ли је добро вежбати више од препорученог.

Начини живота атлетичара високог интензитета који учествују у маратонима, дугопругашким бициклистичким тркама или тријатлонима можда превише оптерећују њихова срца, а неки научници сматрају да због тога имају већи ризик од преране срмти.

Иако напорне вежбе и активности свакако могу да седентарне појединце изложе ризику од повреда и здравствених проблема, оне имају другачије ефекте на искусне спортисте.

Студија Универзитета Харвард 2022. године утврдила је да људи који вежбају више од уобичајених препорука могу да смање ризик од смрти за 30 одсто – 10 одсто боље од оних који поштују смернице.

Кардиолог Стивен Фоулкс са Универзитета у Алберти и његове колеге спровели су епидемиолошке студије над учесницима Тур де Франса, олимпијцима и веслачима и показали да живе дуже од опште популације.

До крајњих граница

Научници су сада показали да то такође важи и за најбрже тркаче једне миље.

Атлетичари који могу да претрче 1,6 километара за испод четири минута су јединствени појединци, познати по томе да свој респираторни, кардиоваскуларни, метаболички и мускулаторноскелетни систем гурају до краја.

Да би постигли тај ниво брзине, тркачи редовно учествују у тренинзима високог интензитета сваке недеље.

Кардиолози су 2018. године утврдили да ови тркачи у просеку живе и до 12 година више од опште популације.

Нова студија је обухватила велики број учесника током чак три деценије.