Љутите ли се? Понекад је то добро за успех

И дан који је лепо почео може да вас изненади ако чујете или видите нешто узнемирујуће. Као и када водите миран разговор о важном питању и изненада се расплачете. Ови тренуци могу учинити да људи осете да су ван контроле, а због емоција могу да се осећају лоше или да им буде непријатно.

Да ли би бес и његове пратеће трансформације могле да помогну људима да буду бољи у ситуацијама које укључују препреке или изазове?

У студији која је обухватила око 1.000 испитаника уочено је да су људи који су љути пре завршавали своје задатке. Према истраживањима, људи који су се први наљутили били су успешнији од осталих учесника у студијама и уопште у животним задацима.

Љути људи су дуже држали пажњу и боље су се сналазили у вербалном решавању проблема.

Такође су постигли боље резултате у изазовној видео-игрици и већа је вероватноћа да ће потписати петицију за заустављање повећања школарине. Такође смо размотрили случај из стварног света гледајући податке анкете прикупљене од 989 људи током општих избора у САД 2016. и 2020. године. Открили смо да је бес због могућности да противнички кандидат победи натерао људе да гласају на изборима.

Студије показују да је бес помогао у постизању изазовних циљева. Када циљеви нису били изазовни, љутња није побољшала резултате. На пример, када су учесници морали да решавају лаке загонетке са речима или да играју једноставну видео-игрицу која укључује само један скок, учесници који су били љути нису прошли ништа боље од других.

Како љутња утиче на наш живот?

Овде прича постаје компликованија. Ово не значи да сви треба да се разбесне да би постигли своје циљеве. Али бес очигледно може бити од користи у превазилажењу препрека.

Део изазова са учењем из наших емоција је то што оне нису усмерене – то јест, не гурају нас нужно ка одређеној врсти акције да бисмо решили ситуацију. Обавили смо наше експерименталне студије тако да имају јасан циљ са само једном укљученом радњом или избором (као што је устрајати или одустати). Живот је обично много компликованији, а људи имају много радњи на избору. Неке од ових опција могу имати озбиљне негативне последице.

Љутња може навести људе да раде ствари које радије не би радили, а не одговарају њиховим дугорочним циљевима.

Љутњом до циља

У свађи са романтичним партнером, ако је дугорочни циљ да се побољша веза, љутња може да мотивише одговарајуће наредне кораке, укључујући изражавање потреба, рад на компромису и слушање. Али ако је циљ који покреће да се докажете ко је у праву у свађи, може се говорити гласније, игнорисати перспектива партнера и понашати се агресивно. Треба одвојити тренутак да се провере тренутни и дугорочни циљеви што може помоћи у спречавању штетних реакција и боље подстицати.

Негативне емоције нису лоше. Оне су важни показатељи да се дешавају значајни догађаји. Дакле, следећи пут када се то догоди, не треба их потискивати јер су важни показатељи да се дешавају значајне ствари.

„Љутња није пријатна, али може помоћи да се превладају препреке и изазовни циљеви и зато је не би требало покушавати потиснути нити игнорисати“, навела је Хедер Ленч, професорка психологије.

У научном часопису Америкен сајенс, професорка Ленч истиче да је љутња сигнал да је особа наишла на изазов док покушава да оствари неки циљ.

„Кад се наљутите, требало би се „зауставити, оријентисати се на оно што се догађа и размотрити најбољи начин да одговорите како бисте постигли свој циљ“, рекла је професорка.

„На пример, радите на важном пројекту, али компјутер се стално ‘гаси’. Бес би вас могао подстаћи да уређај однесете на поправку или да га разбијете о под. Обе радње уклањају препреку, али само прва омогућава да се оствари циљ“, објашњава Ленчова.

Професорка тврди да ово не значи да човек треба да се намерно разбесни како би постигао циљ, пошто може доћи до озбиљних негативних последица, али и да се љутња, кад је човек осети, не треба потискивати, већ се може усмерити у решавање изазова и препрека.