Како да се правилно заштитимо или ослободимо крпеља ако нас убоде

Како наводи гошћа Јутарњег програма, др Бојана Нововић, како је почело лепо време, почели су да се појављују пацијенти, и одрасли и деца, који су задобили ујед крпеља током боравка у природи.

Јављали су се да им лекари помогну да правилно изваде крпеља, али и у случају када су сами покушавали да то учине, па нису успели да изваде рилицу из коже.

„Такође, некада се непосредно након убода крпеља појави црвенило на месту убода и пацијенти најчешће буду забринути и дођу да се консултују и добију савет шта даље да раде“, додаје докторка.

Пошто се очекује да ће током првомајских и ускршњих празника људи више проводити времена у природи, вероватно ће и бити већа учесталост убода крпеља и других инсеката.

„Сезона је негде од почетка пролећа па до јесени, а највећа активност крпеља је током маја и јуна. Препорука је да људи када буду боравили у природи, пре свега носе одећу дугих рукава и дугих ногавица, као и затворену обућу. Такође се саветује употреба репелената и детаљан преглед целе коже након повратка из природе“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Детаљан преглед је јако важан, напомиње др Нововић, посебно свих прегибних површина и врата.

Како самостално извадити крпеља

Уколико нас је крпељ убоо, неопходно је да га што пре механички уклонимо. Идеално је да то учинимо у првих 24 сата.

„Приступа се механички. Крпељ се вади пинцетом које се претходно очисти, дезинфикује. Крпеља треба ухвати у близини главе, што ближе кожи, затим се нежно одигне од површине коже и постепено лагано излачи. Не савјетује се окретање и увртање крпеља“, објашњава др Нововић.

Такође је битно, напомиње, да се приликом вађења случајно не закачи тело крпеља, да се не нагњечи или притисне, јер на тај начин крпељ може да испустити садржај у коме се можда налази бактерија бореља бургдорфери која је изазивач лајмске болести.

„Јако је битно и да особа не користи никаква хемијска средства као што су алкохол, ацетони, затим бензин, вазелин, као и дејство топлоте, јер се на тај начин повећава могућност регургитације тог средњег садржаја крпеља директно у кожу и већа је вероватноћа за потенцијалну инфекцију уколико је крпељ био заражен том бактеријом“, истиче докторка.

Лајмска болест

Лајмска болест је инфективна болест која захвата бројне органе и системе органа. Јако је важно да се што пре открије, а најчешћа манифестација на кожи, која може да се очекује у првих месец дана након убода крпеља, је појава карактеристичног мигрирајућег еритема.

„То је црвенило на кожи које је обично овалног облика и промера минимум око 5 центиметара које се постепено увећава, дакле центрифугално се шири и некад има карактеристику да централно долази до регресије, да се губи црвенило, тако да она изгледом подсећа на облик мете и топлије је од околне коже на додир“, објашњава дерматолог.

Субјектне тегобе су обично веома умерене и често пацијенти и не примете ту прву кожну манифестацију на кожи. Препорука је да свако ко је имао убод крпеља, и одрасли и деца, да прате промене на кожи, посебно у првих месец дана.

Остали симптоми и знаци почетне фазе лајмске болести су појава малаксалости, главобоље, болови у мишићима и зглобовима, као и у локализованих регијама увећених лимфних чворова. Према неким најсвежијим информацијама сматра се да је негде од 15 до 35 одсто крпеља заражено. Тако да сваки трећи крпељ је преносилац бактерије која изазива лајмску болест.

Лајмска болест уколико се на време открије успешно се лечи, али у супротном, може довести до веома озбиљних компликација, наглашава на крају гостовања у Јутарњем програму, др Бојана Нововић, дерматолог у Градском заводу за кожне болести.