Тринаестогодишњи Лукас једино је дете излечено од изузетно смртоносног тумора на мозгу

Дечак из Белгије је прво дете на свету које је излечено од глиома можданог стабла, посебно опасног облика канцера. „Лукас је победио све прогнозе“, каже Грил, мождани онколог у Центру „Густав Роуси“ у Паризу.

Лукасов облик тумора је прилично редак. Примера ради, у САД годишње се дијагностикује око 300 случајева, а у Француској око 100.

Уочи Међународног дана лечења деце од канцера, медицинска заједница истиче напредак који значи да 85 одсто деце сада живи најмање пет година након дијагностиковања рака.

Упркос томе, исход за децу са овим типом тумора и даље је веома песимистичан – већина не живи дуже од годину дана након откривања. Недавна студија показала је да тек 10 одсто преживи две године.

Радиотерапија понекад може да успори рапидан развој агресивног тумора, али не постоји никакво друго лечење који је ефикасно против њега.

Ниједан случај као Лукас

Лукас је са породицом допутовао у Француску да постане један од првих пацијената у тестирању новог пробног лека против глиома можданог стабла.

Од почетка, Лукас је одлично реаговао на лек еверолимус, за који је насумично одабран.

„Током серије снимања магнетном резонанцом, гледао сам како тумор потпуно нестаје“, испричао је Грил за медије.

Доктор се није усудио да га скине са терапије, све до пре годину и по дана када му је Лукас открио да више не узима лек.

„Не знам ниједан други случај као његов“, истакао је Грил.

Тачан разлог зашто се Лукас опоравио није познат, а како његов пример може да помогне другој деци остаје да се види.

Лукас нуди наду

Седморо друге деце учествовало је у тестирању, али је само његов тумор потпуно нестао. Разлог зашто су нека деца реаговала на лек, док друга нису, највероватније је због „биолошких посебности“ тумора који су имали.

„Лукасов тумор имао је ектремно ретку мутацију због које су његове ћелије биле осетљивије на лек“, објашњава француски лекар.

Истраживачи сад проучавају генетске абнормалности у туморима пацијената, али и стварају туморске „органоиде“ – ћелијске масе произведене у лабораторији.

„Лукасов случај нуди наду. Репродуковаћемо ин витро различитости које смо идентификовали у његовим ћелијама“, каже један од лабораторијских истраживача Мари-Ан Дебили.