„Зимски блуз“ – како после празничног светла јануарски мрак утиче на наше размишљање и сексуални живот

На северној хемисфери прошао је најкраћи дан, али зима је далеко од краја. Пре би се могло рећи да је – тек почела. После светлуцавих празничних прослава, јануар за многе може бити - најмрачнији месец.

Нису погођене само наше емоције. Недавни научни рад, објављен у часопису Perspectives on Psichological Science, истражује многе начине на које годишња доба могу утицати на наш мозак и надаље на наш однос према свакодневици, обавезама, људима које срећемо - од наших сексуалних апетита до наших размишљања и друштвених активности.

Познато је да канадска гуска или црни медвед прилагођавају своје понашање годишњем добу, међутим о овим суптилним варијацијама у људској психологији се далеко мање разговара – а оне могу бити од суштинског значаја за разумевање нашег доношења одлука, расположења, сексуалности.

Ево неких од најзначајнијих открића која су привукла пажњу истраживача.

Зимска депресија, у недостатку природне светлости

Постојање зимске депресије, познате као "сезонски афективни поремећај" (Seasonal affective disorder - SAD), сада је већ навелико прихваћено. Симптоми укључују упорну тугу или анксиозност која траје најмање две недеље, осећај безнађа и безвредности, смањену енергију, преједање, и потребу за спавањем.

Већина људи углавном пролази кроз неку врсту благе туге, нерасположења и безвољности без испуњавања свих наведених симптома који се односе на клиничку дијагнозу сезонског афективног поремећаја.
Ова општа меланхолија је неформално позната као "зимски блуз", а истраживања сугеришу да је широко распрострањена.

Од 2010. године, истраживачи са Универзитета Корнел у Итаки у Њујорку анализирали су садржај 509 милиона твитова из 84 земље. Открили су корелацију између промене дневног светла и емоционалног садржаја постова: како су се дани скраћивали, корисници су имали тенденцију да употребљавају мање позитивних речи.

Постоји много потенцијалних објашњења за зимски блуз и SAD. Једна популарна теорија је да смањени нивои светлости ометају биолошки сат тела - познат као његов "циркадијални ритам" - што заузврат може нарушити здраву регулацију неуротрансмитера укључених у емоционалну обраду.

Ово је инспирисало тзв. светлосну терапију. Ту се користе специјалне лампе које опонашају Сунце за рекалибрацију телесног сата, иако је Cochrane Sistematic Review из 2019. закључио да су ограничени докази о њеној ефикасности као превентивнoм третману.

Недавна истраживања психолошкиње Кери Лајбовиц сугеришу да наш начин размишљања такође може да има одређену улогу у тзв. рекалибрацији телесног сата.
Психолошкиња је испитивала учеснике из различитих региона Норвешке о њиховим ставовима према зими.

На пример, од њих је тражено да оцене изјаве попут „зима је посебно лепо доба године“; „волим удобност зимских месеци“; и „свиђа ми се меко светло које имамо током зимских месеци“. Људи који су сматрали ове изјаве тачним показивали су тенденцију да боље подносе хладноћу и мрак, да имају виши ниво задовољства животом и позитивније емоције у зимским месецима.

Промењен начин размишљања свакако не може бити лек за све људе с тешким облицима депресије, али Лајбовиц сугерише да би многи од нас могли победити блуз тако што би научили да примете и прихвате позитивне карактеристике зиме, као што је природна лепота коју она доноси.

Знамо, на крају крајева, да начин размишљања може играти улогу у многим другим феноменима. Људи са анксиозним поремећајима, на пример, чешће се упуштају у „катастрофирање“ и друге облике размишљања који се фокусирају на најнегативније и најстрашније сценарије. Когнитивна бихевиорална терапија може помоћи људима да заузму уравнотеженији поглед на ситуацију, што доводи до укупног побољшања њиховог менталног здравља.

Постоје неки докази да разговор може бити користан и против сезонског афективног поремећаја. Сличне стратегије би могле да нам помогну да подигнемо расположење у најмрачнијим месецима у години.

Памћење и концентрација

Ако сте икада приметили да ваша ментална оштрина опада с дневним светлом, вероватно нисте сами. Тим научника са Еразмус универзитетског медицинског центра у Ротердаму, Холандија, недавно су анализирали податке из велике студије на више од 10.000 учесника старијих од 45 година.

Открили су да су људи чије су активности анализиране зими показали нешто лошије перформансе у учењу, памћењу и концентрацији, у поређењу са онима чије су активности бележене у летњем периоду.

Још увек не знамо узроке ове сезонске варијације. Лошија когнитивност може бити последица генерално депресивних осећања људи – теже нам је да размишљамо и учимо када смо нерасположени, депресивни, анксиозни. Друга могућност је да незаинтересованост за учење одражава зимски дефицит витамина Д, за који се сматра да помаже здрављу мозга.

Витамин Д производи тело када је наша кожа изложена сунчевој светлости, а иако можемо да апсорбујемо хранљиве материје из одређене хране, веома је тешко добити довољно витамина Д само на тај начин.
Нарочито кратки зимски дани на вишим географским ширинама, у комбинацији са лошијим временским приликама, значе да је зими тешко природним путем обезбедити довољно витамина Д.

Ми и царски пингвини - социјалност и сексуалност

Верујемо су наши описи „топлог“ и „хладног“ понашања само метафорички, али докази који се појављују сугеришу да ове речи могу одражавати познате везе између температуре ваздуха и друштвене повезаности.

Према теорији „друштвене терморегулације“, еволуирали смо да гледамо на друге као на изворе физичке топлине и удобности. Слични смо царским пингвинима и многим другим створењима која се природно окупљају како би делили топлоту тела.

Ако је ова теорија тачна, онда би ниже температуре требало да нас подстакну да тражимо већу друштвену повезаност. Да би тестирао ово предвиђање, француски тим истраживача замолио је учеснике да држе топла или хладна пића док испуњавају различите упитнике испитујући садржај својих мисли.

Дошли су до резултата да они који пију хладне напитке знатно чешће мисле на блиске особе – људе који би задовољили њихову потребу за друштвеном везом и људском топлином – од оних који пију топле напитке. Ипак, то се односи пре свега на оне који су заиста имали стабилне односе подршке у својим животима, што је чињеница која се за неке учеснике није могла узети "здраво за готово".

Љубавни филмови и порнографски сајтови

Подаци изнајмљивања филмова на мрежи откривају да је већа вероватноћа да ће људи бирати љубавне филмове у односу на друге жанрове када температура падне – налаз који је потврђен у више истраживања. Филм који "греје душу" очигледно испуњава нашу развијену жељу за емоционалном топлином и приврженошћу подстакнутом хладноћом напољу.

Наша сексуална активност нешто је сложенија у промени годишњих доба. Према једној студији са два америчка универзитета у Пенсилванији и Њу Џерсију, оба у САД, корисници Гугла чешће траже порнографију средином зиме и почетком лета.

Такође је вероватно да ће у зимском периоду популарније бити веб странице за упознавање. Још једном, многи фактори су вероватно укључени, али чини се разумним спекулисати да би зимски врхунац могао, делимично, одражавати нашу жељу за већим људским контактом. Шта год да је објашњење, ова варијација има здравствене последице у стварном свету, с даљим студијама које откривају пораст сексуално преносивих инфекција у истом периоду.

С даљим истраживањем, научници би могли да идентификују много више циклуса у људском понашању који су резултат сложене интеракције биологије и културе. А са овим већим знањем, можемо боље да објаснимо ове промене у сопственом понашању.

Негујући позитивнији начин размишљања, опраштајући себи необичне тренутке заборава и правећи конкретније планове да испунимо наше повећане друштвене потребе, сви можемо да предузмемо кораке да победимо "зимски блуз" и што боље искористимо нову годину.