Нови лекови за онколошке пацијенте, скрининг од незамењиве важности у борби против канцера

У претходном периоду у многе здравствене установе широм Србије стиглa je нова дијагностичка опрема – од рендгена, скенера, магнетних резонанци, али и мамографа.

И Општа болница у Лесковцу недавно је добила и мамограф и нову магнетну резонанцу, а одржана је и трибина посвећена борби против хуманих папилома вируса, изазивача многих и малигних и бенигних обољења.

Важно да и дечаци приме ХПВ вакцину у што већем броју

Мињина 16-годишња ћерка међу првима је примила ХПВ вакцину у Лесковачком дечјем диспанзеру. Као здравствени радник свесна је, каже, да је превенција кључна.

„Она је примила три дозе, односно прву вакцину, па онда још две ревакцине. Да ли је то било шест месеци или како, већ по том њиховом редовном календару, без икаквих проблема, потписала сам сагласност јер је малолетна. Али заиста немам никакву дилему, и мислим да смо паметну ствар урадили за наше здравље, и за моје дете конкретно”, рекла је Миња Марковић.

Вакцина против хуманог папилома вируса штити од инфекција и малигних болести, пре свега рака грлића материце. Уз обавезан преглед педијатра даје се у две, односно три дозе.

„Најидеалније је да приме и дечаци и девојчице у узрасту од 12 до 14 година, и пре ступања у интимне односе, баш из разлога, значи пре неког контакта са вирусима из ХПВ групе”, рекла је Слађана Цветановић, начелник Дечјег диспанзера у Лесковцу.

У већини случајева нисмо ни свесни да смо носиоци хуманог папилома вируса који су одговорни за многе карциноме и код жена и код мушкараца. Предњачи рак грлића материце који све више погађа млађе особе.

„Сваког дана минимум једна, до две жене изгубе живот, а четири нове оболе. Значи негде на годишњем нивоу имамо преко 1.300 оболелих, а негде око 500 умрлих жена. Што значи да карцином грлића материце заузима негде друго место по броју карцинома, односно обољења у нашој земљи, одмах после карцинома дојке”, изјавила је Данијела Цветановић, начелник Гинеколошке службе Дома здравља у Лесковцу.

Са дугогодишњом ХПВ имунизацијом, Аустралија је на путу да искорени карцином грлића материце. У Србији је за годину и по дана вакцинисано тек пет одсто деце младих од девет до 19 година.

„Тридесет хиљада деце је примило прву дозу вакцине, односно завршиће комплетну вакцинацију. Око 6.700 дечака је вакцинисано. Најбољи обухват је и у највећим градовима, Београду, Новом Саду, Нишу”, каже др Катарина Боричић из Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“.

„Ако знамо да сваки мушкарац преко 15. године носи макар један тип онкогеног вируса, онда је јасно колико је битно и да се они вакцинишу. Тако да оно што ми сада морамо да урадимо, јесте да наставимо са ХПВ кампањом, да се повећа обухват, односно број вакцинисаних уопште, а нарочито да радимо на повећању броја вакцинисаних дечака”, истакла је проф. др Сања Радојевић Шкодрић.

ХПВ вакцина није лек, већ превенција. На њен значај указује удружење „Родитељ”, организовањем трибина и предавања.

„На територији целе Србије управо се ради додатна анкета за родитеље који желе да учествују на трибинама и да сазнају нешто више, односно баш оно што им је потребно. Тако да ћемо у наредном периоду некако укључити у школе и родитеље који јесу у тим школама“, каже Гордана Племић, директорка удружења „Родитељ“.

Деветовалентна вакцина против хуманих папилома вируса, коју помињу лекари, безбедна је, ефикасна и у нашој земљи бесплатна до 19. године.

Рак плућа и нова листа лекова

Најчешћа и најсмртоноснија малигна болест у Србији јесте рак плућа. Годишње оболи око 7.000 људи, а рак плућа однесе готово 6.000 живота сваке године. Гошћа серијала Рак је излечив је докторка Милица Контић Јовановић, начелница Одељења за савремене терапије Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије, која је поделила лепе вести из Фонда за здравствено осигурање

„Најављено је проширење листе лекова, између осталог и за пацијенте са карциномом плућа, то је нешто што очекујемо да ће наши пацијенти имати прилике да добију током следеће године, али оно што је најављено, то је проширење листе у смислу проширења индикација за већ постојеће лекове којима ми за сада лечимо наше пацијенте. Тако да је то заиста добра прилика да што више пацијената добије иновативну терапију и самим тим боље резултате лечења”, рекла је др Контић Јовановић.

Проширење индикација има посебан значај за иновативну терапију.

„Када је у питању имунотерапија, ми смо до сада имали могућност да лечимо само пацијенте који су тзв. високи експресори. Дакле, то је била једна трећина пацијената. А сада, по најавама Републичког фонда за здравствено осигурање, ће ову могућност имати и пацијенти који имају ниску експресију, што подразумева још једну трећину пацијената. И то није једино, дакле, најављене су и промене и лечења циљеном терапијом пацијената у адјувантном сетингу, постоперативно који имају одређене мутације. Тако да се све више повећава број пацијената који ће моћи да се лечи имунотерапијом, што је заиста велика ствар”, додала је др Контић Јовановић.

Изазови у постављању дијагнозе

Савремена имунотерапија доноси пацијентима дужи период преживљавања и бољи квалитет живота и зато је названа револуционарном

„Она има потпуно други механизам дејства од ове стандардне хемотерапије која се раније примењивала и која је била основа лечења. То је прва терапија која не делује на тумор, генерално се примењује у онкологији, не само карцинома плућа, него делује тако што стимулише одбрамбене механизме пацијента. Тако да, из тог разлога је револуционарна. Донела је огромне бенефите за пацијента, пре свега дуже преживљавање и мању токсичност”, објашњава гошћа РТС-а.

Ђорђина Јовановић је чланица удружења „Пуним плућима“, и када је чула за ово проширење листе, она је рекла „да ће бити још Ђорђина у Србији“. Неколико година имамо ту терапију у Србији, више стотина пацијената је добило. „Наша искуства су добра, Ђорђина наравно није једини такав пример. Имамо пацијенте који имају одличне одговоре на иновативну терапију, који имају одличан квалитет живота”, рекла је докторка.

„Оно што је можда највећи проблем у Србији генерално је то што је код више од 50 одсто пацијената у тренутку дијагнозе болест већ узнапредовала, дакле у метастатском стадијуму. И то је један од узрока зашто је смртност од карцинома плућа у Србији већа него у другим земљама. Дакле није само учесталост од ове болести већа, него и смртност већа јер се код нас, због тога што још увек није започела примена скрининга, још увек имамо велики број пацијената који се јављају у одмаклој фази болести, те наравно не очекујемо тако добре резултате као код пацијената који се јављају у раном стадију”, каже др Контић Јовановић.

На неке факторе ризика не можемо да утичемо, али на остављање дувана – можемо

На дневном нивоу, у Србији се 13. живота изгуби због карцинома плућа. Војводина има организован скрининга, а било је најава да ће скрининг бити уведен прво као пилот пројекат и у другим деловима наше земље, од Београда па даље.

„Карцином плућа се само код 15 процената пацијената открије у раном стадију када постоји могућност оперативног лечења и практично, да кажемо, и излечења. То је мали проценат. Скрининг би тај проценат пацијената значајно повећао, јер би омогућио да се болест открије у раној фази, када она још не даје неке симптоме. И без скрининга практично да нема неке шансе да се открије у тако великом проценту раног стадија карцинома плућа”, каже гошћа РТС-а, и додаје да међу почетним симптомима које не смемо да игноришемо када помињемо карцином плућа, јесу кашаљ, искашљавање, па и отежано дисање, замарање при напору...

„То буду неки почетни симптоми иницијалне фазе, дакле док је болест у раном стадијуму. И то је разлог зашто многи пацијенти превиде да је кашаљ постао интензивнији, упорнији, дуже траје. Практично, се јаве лекару тек када примете губитак телесне тежине, болове у грудном кошу, искашљавање крви или сукрвице. А кажем, углавном, и у тој фази болест већ узнапредовала. Најзначајнији фактор ризика, наравно, је пушење”, каже начелница Одељења за савремене терапије Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра Србије.

У наредној 2024. години, очекује се и усвајање закона о потпуно забрањеној употреби дима у затвореном простору.

„Ми знамо да је пушење фактор ризика број 1 за карцином плућа. И заиста, то је једна од ретких ствари на коју човек сам може да утиче. На неке ствари не можете, као што је аерозагађење или генетска предиспозиција, да живите ту где живите, али пушење зависи од човека самог, и заиста разорно делује на здравље. И то је исто један од разлога зашто Србија има овако лоше статистике и овако огромну учесталост карцинома плућа. Јер је то директно повезано са процентом пушача у општој популацији, која је преко трећине одраслог становништва. То су заиста огромни бројеви”, закључила је др Милица Контић Јовановић.

Савети су престанак пушења, редовне контроле, скрининг у виду редовних контрола, једногодишњи нискодозни скенер грудног коша за све пушаче који имају више од 50 година, и дуже од 30 година пушачког стажа.