Мистериозна болест у Кини, да ли треба да се забринемо

„Светска здравствена организација тражила је да се испита ситуација у Кини и сви су јако заинтересовани, али и помало уплашени. Ипак, за сада не постоје званични подаци да је узрочник тих стања мутирана верзија САРС-КоВ-2, а у популацији је и даље најзаступљенија омикрон варијанта“, наводи директорка Института за примену нуклеарне енергије, др Марија Гњатовић.

На питање зашто је сада дошло до пораста броја оболелих, одговара да је то последица попуштања мера и да су на удару посебно деца, пошто њихов имуни систем подложнији.

Кина већ више од деценију практикује услугу онлајн болница, које су доживеле експанзију током пандемије, а сада су наставиле са даљим развојем. Оне су фокусиране на саветодавну улогу лекара, преписивање и доставу лекова, здравствено осигурање и на помоћ у третирању уобичајених и хроничних болести.

Упркос томе што је било очекивано да ће доћи до пораста оболелих по лабављењу мера, др Гњатовић каже да не би било лоше да задржимо неке од навика које смо стекли у пандемији.

Ситуација у Србији

„Свакако треба пратити стање у Кини, али и обратити пажњу на мутације код самог вируса ковид. До сада је велика већина популације стекла имунитет на ковид, али је веома важно пратити мутирање вируса“, објашњава директорка ИНЕП-а.

Што се тиче ситуације у Србији, наводи да је повећан број оболелих од респираторних инфекција, али да тестирања која Институт ради показују да је тек једна трећина инфекција узрокована вирусом САРС-КоВ-2, а остатак припада другим уобичајеним узрочницима.

„Веома је важно да пратимо колективни имунитет. Чињеница је да индивидуални имунитет временом опада и да га треба подсећати, а то је управо процес вакцинације, посебно за здравствено угрожену популацију“, истиче др Гњатовић.

Иако још није развијена поливалентна вакцина, постоје бројне вакцине прилагођене за нове сојеве и оне се саветују свим здравствено угроженим људима.