Да лечимо и излечимо рак – иновативне терапије, али и одговорност кроз превентиву

Уз промену лоших животних навика, редовније прегледе, али и бржу дијагностику и боље и савременије лечење, малигне болести могу бити спречене, откривене на време, лечене и излечене. У Србији, према последњим подацима, по учесталости малигних болести, негде смо на средини листе европских и светских држава, од 40 рангираних, а по смртности, налазимо се на првом, односно на другом месту.

Домаћи и страни стручњаци су на 60. Канцеролошкој недељи разговарали о томе шта можемо да променимо, колико је до нас, а колико до здравственог система, и да ли и најтеже болести могу да се држе под контролом, захваљујући најсавременијим терапијама.

„Оно што је кључ у смањивању смртности је спровођење врло ригорозних мера превенције, значи раног откривања канцера, то се зове скрининг и ја често понављам и можда сам досадан, али желим да пренесем поруку. За рак дојке, рак грлића и рак дебелог црева, скрининг постоји. Тако да, ако не откријемо рак на време, ако почнемо да га лечимо у одмаклим стадијумима, без обзира каква су нам оружја на располагању, а није да их нема, наравно, волели бисмо да сви лекови који су доступни у земљама у региону Европе и богатијим земљама, буду доступни и нашим пацијентима", рекао је проф. др Иван Марковић, председник Канцеролошке секције Српског лекарског друштва, и додао да се претходних 60 година, без једне године паузе, одржавају овакви важни стручни састанци.

На догађају је учествовало више од 40 уважених предавача из свих земаља региона, Европе и САД.

„Овај скуп ће помоћи да та размена у знањима и добијање нових информација о новим лековима, којих је све више, чија је ефикасност, наравно, доказано све боља у лечењу пацијената, буде доступна и нашим стручњацима", каже проф. Марковић.

„Пре 15,20 година период преживљавања пацијената са метастазама нећелијског карцинома плућа био је око годину дана. Данас говоримо о 3, 4, 5, 6 година преживљавања", рекао је др Антонио Пасаро, медикални онколог из Италије.

Изазови у лечењу карцинома

Хемиотерапија бележи почетке педесетих и шездесетих година, циљана осамдесетих и деведесетих, а имунотерапија пре десет до 15 година.

„То значи да у току задњих 15-20 година су огромни прогреси што се тиче и знања биологије тумора, углавном не само дојке и плућа него свих тумора, а и плус ту је развитак нове технологије које омогућавају да се примене нове терапије за те пацијенте. Стопа смртности је највећа у земљама где има најмањи развитак економски и едукација где није оптимална.

Значи више на јужни део света и, евентуално, кад се гледа шта се дешава на пример на Балкану или на тај део можда је мало већи морталитет, али углавном разлика је све мања и мања моментално, зато што могућност да се добију нови лекови на тај део света је далеко бољи него што је била пре 10-20 година", рекао је др Жозеф Глигоров, онколог из Француске.

Каже да је приметан велики број пацијената код нас Институту за онкологију и радиологију Србије.

„Ми збрињавамо пацијенте, и можда запажамо да се пацијенти мало раније јаве што је похвално. Велики је број пацијената и за операције и за зрачење и за примену хемиотерапије. Оно што је ново то је примена оф-лејбел терапије што је нама јако олакшало посао. Затим нове терапије су усвојене које су на листи РФЗО. Осам апарата за зрачење су у функцији.

Сваки дан је 20-ак пацијената за операцију. Карцином дојке је најчешћи карцином код жена, карцином плућа је најчешћи карцином код мушкараца, други по учесталости код жена. Актуелна терапија свакако помаже, јер је карцином плућа јако агресивна болест и јако је битно што пре да крене лечење", упозорава др Милан Жегарац, директор Института за онкологију и радиологију.

„Ми желимо да пренесемо поруку да Министарство здравља, Фонд, два велика кровна института за лечење малигних болести, удружења пацијената и представници произвођача лекова, заправо сви радимо заједно на томе да нашим пацијентима буде боље и очекивање су нам да унапредимо лечење и квалитет живота наших пацијената са карциномима", поручила је др Нада Сантрач, хирург на Институту.

Иновативне терапије за карцином

За све типове карцинома дојке и све стадијуме постоје иновативне терапије.

„Дакле, сви лекови иновативни који постоје у свету, сада постоје и у Србији, што је јако важно, због доласка огромног броја мамографа, готово у сваком месту ће имати мамографе, тиме ће се женама откривати карциноми, различити типови и постоје све иновативне терапије у различитим стадијумима. Карцином простате, одмах наводим, након карцинома дојке, јер је то код мушкараца сличан тумор, такође је хормон-зависни, на листу је стављен лек за хормон сензитивни, рани метастатски.

Дакле, само што су почеле метастазе, у почетним стадијумима метастаза, постоји лек и тиме се карцином простате – од сада ће се третирати као хронично обољење. Дакле, огроман помак када је у питању карцином простате са овом терапијом. Карцином плућа, сада ће за две трећине пацијената постојати иновативни лекови, остају још сквамозни који ће се решавати на некој од будућих листа", рекла је проф. др Сања Радојевић Шкодрић, директорка РФЗО.

„Малигни меланом – до сада је постала иновативна терапија само за метастазе малигног меланома, међутим, сада се на листи налази лек за трећи стадијум, што значи да померамо лечење иновативном терапијом у раним стадијумима болести. Од малигних болести ту је још колоректорни карцином, стављени су лекови и за прву и за другу линију, такође стављен је лек за карцином јетре и мултипли мијелом", додаје проф. др Радојевић Шкодрић.

Заборавите на изговоре и пронађите време за превентивне прегледе. Мислите на своје и здравље људи око вас.