Сезона слава и преједање

Лекари упозоравају да прекомерно јело, посебно тешке хране, може да изазове бројне здравствене тегоба, као и да преједање може да изазове инфаркт и мождани удар. Нутриционисткиња Сања Ћирић напомиње да и у овом периоду године треба да се понашамо као и током топлијих месеци.

„Имамо и по зимском времену довољно услова да будемо физички активни и да прошетамо и да можда урадимо неку вежбу у току дана, по кући. Једноставно да одржавамо тај неки баланс и током зиме.“

Зими је храна енергетски јача и другачије се спрема него у летњем периоду, а ту су и славе.

„Ако имамо две славе у току дана, на једну да одемо, на пример, за време ручка, а другу за време вечере. Ако је то неизводљиво, онда кад смо на слави и треба да испоштујемо домаћина, да када изаберемо шта ћемо да једемо, да мању количину хране ставимо у тањир. После тога, ако имамо могућности, мало да прошетамо, ако не, онда сутрадан да се вратимо на нормалну, балансирану разноврсну исхрану и да појачамо мало шетњу или неку физичку активност“, истиче нутриционисткиња.

Углавном претерујемо

Међутим, подаци говоре да не умемо да будемо умерени у свему и да лекари имају доста проблема када дође период слава, новогодишњих и божићних празника. Гошћа Јутарњег дневника саветује да уколико се јаве болови и грчеви у стомаку требло би отићи у здравствену установу како би се искључило тровање храном.

„Ако се баш преједемо, мало киселе воде, соде бикарбоне може у први мах да нам помогне у тој причи, такође и шетња. Превентивно не би било лоше да не уносимо течност пола сата пре, за време и пола сата после оброка. То ће нам мало заштитити дигестивни систем и неће довести до надутости и лошег варења“, даодаје Ћирићева.

Јака храна прави и друге проблеме у организму, утиче на крвне судове, па неретко буде повећан број инфаркта или можданих удара у овом периоду. Зато се особама са кардиоваскуларним проблемима саветује редукција исхране и акценат се ставља на добре масноће и мање соли.

„Да се бирају намирнице са нижим садржајем соли и код кувања, на пример, намирнице не треба солити, него на крају припреме јела, пошто свака намирница у себи има одређену количину соли, додати на крају кувања јела, посолити по укусу“, препоручује нутриционисткиња.

Како се припремити за пост

Пошто се не уноси мрсна храна многи мисле да се здраво хране, али и ту морамо да се придржавамо одређених правила.

„Пост је савршено време да променимо неке навике у исхрани, да се, ако нисмо уоброчени, да се уоброчимо. Иста правила важе, да имамо балансираних пет оброка у току дана, размаке између оброка 3-4 сата. Наравно, да не мешамо неке сложене угљене хидрате у току оброка, јер често знамо да поједемо пасуљ уз хлеб и то нам једноставно мало повећава енергетску вредност и дуплира нам неке врсте макронутријената у том оброку. Значи, да опет акценат ставимо на свеже воће и поврће“, наглашава Сања Ћирић.

У току поста риба се подразумева јер је богата омега-три масним киселинама које треба да уносимо јер штите наш кардиоваскуларни и дигестивни систем, додаје нутриционисткиња. Авокадо, киноа, просо се такође препоручују, али их не треба комбиновати са хлебом.

„Да уносимо све дозвољене групе намирница, салату и свеже поврће прво да једемо, да бисмо унели влакна која су јако позитивна за нашу цревну флору. Сада имамо и кисели купус и туршије које су одлична храна за наше добре цревне бактерије. Ова храна има довољно витамина Ц, витамина Б12, витамина Е који је јако корисан за наш кардиоваскуларни систем“, каже на крају гостовања у Јутарњем дневнику нутриционисткиња Сања Ћирић.