„Тајно доба“ нашег тела открива више о ризику од деменције него дан рођења

Због тога се не треба водити само хронолошким старењем, бројем година од рођења, јер то није реално за мерење унутрашње биолошке старости тела.

Ово неслагање подстакло је научнике да пронађу начине за одређивање биолошке старости особе. Један од начина је да погледамо „епигенетичке сатове” који разматрају хемијске промене које се дешавају у нашој ДНК док старимо. Други приступ користи медицинске информације нашег тела као што су крвни притисак, ниво холестерола и друга физиолошка мерења.

Користећи ове „биомаркере”, истраживачи су открили да када биолошка старост особе премаши њихову хронолошка старост, то често означава убрзано старење ћелија и већу подложност болестима које се доводе у везу са старењем.

Ново истраживање сугерише да биолошка старост, у односу на године живота, може да предвиди ризик од деменције и можданог удара у будућности. А како је биолошко старење повезано са биолошким старењем укључујући Паркинсонову болест и болест моторних неурона.

Током рада на студији објављеној у часопису Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry, испитано је преко 325.000 средовечних и старијих Британаца.

Како би се проценила биолошка старост, анализирано је 18 биомаркера који су прикупљени током медицинских прегледа спроведених између 2006. и 2010. године. Анализирани су крвни притисак, глукоза у крви, ниво холестерола, маркери упале, обим струка и капацитет плућа.

На основу ових параметара посматрали су се учесници студије како би се уочило ко је од њих развио неуролошке болести. Они са старијим биолошким годинама на почетку студије имали су значајно већи ризик од деменције и можданог удара у наредној деценији – чак и пошто се узму у обзир разлике у генетици, полу, приходима и начину живота.

Јака асоцијација

Док је напредна биолошка старост показала снажну повезаност са деменцијом и можданим ударом, слабија је била болест моторних неурона.

Паркинсонова болест често има јединствене карактеристике. На пример, иако пушење обично убрзава старење, оно парадоксално има заштитни ефекат против Паркинсонове болести.

Студије показују да биолошки процеси старења вероватно значајно доприносе деменцији и можданом удару у каснијем периоду живота.

Резултати сугеришу да успоравање унутрашњег пропадања тела може бити кључно за превенцију хроничних болести у касној животној доби.

Процена биолошке старости на основу рутинских узорака крви могла би једног дана постати стандардна пракса. Они са убрзаним старењем могу се идентификовати деценијама пре него што се појаве симптоми деменције. Иако је тренутно неизлечиво, рано откривање пружа могућности за превентивне промене начина живота и пажљиво праћење.

На пример, истраживања почињу да сугеришу да биолошка старост може бити успорена или чак преокренута интервенцијом у начину живота, укључујући вежбање, сан, исхрану и додатке исхрани.

Праћење унутрашњих процеса старења могло би да охрабри људе да одложе когнитивни пад, пружајући себи могућност да живе здравијим и испуњенијим животом у каснијим годинама.