Чак и здрави људи могу да чују гласове којих – нема

Истраживачи из Федералне школе за политехничке науке у Лозани у Швајцарској и Универзитета Савој Мон Блан у Француској желели су да истраже како се слушно-вербалне халуцинације (AVH) могу покренути у уму – када чујемо глас, али извора тона нема.

Претходне студије сугеришу да су ове врсте халуцинација, узроковане на два начина – немогућношћу да се исправно разликује сопство од околине, или чврстим веровањима или претходним претпоставкама које надмашују све што се заправо дешава у окружењу. Тим је желео да тестира обе хипотезе.

„Овде смо развили нови метод индуковања (AVH) у контролисаном лабораторијском окружењу интеграцијом метода из перцепције гласа са сензомоторном стимулацијом, што нам омогућава да истражимо допринос оба главна узрока, односно две хипотезе“, пишу истраживачи у раду.

Тим је прилагодио технику коју су раније користили, где их је, када су учесници, ако би чули глас или звук. притиснули дугме испред себе, а тада би их роботска рука куцнула по леђима. У овом новом експерименту који је укључивао 48 учесника, кашњење је било променљиво.

Волонтери су носили слушалице преко који су им пуштали мешавину звукова попут оног који прави водопада и повремено исечака људских гласова – како својих тако и туђих.

Учесници су пријавили да осећају присуство иза себе због тог „боцкања” – али неки од њих су такође пријавили да чују гласове који нису били присутни преко слушалица.

Потврда да је особа чула гласове била је чешћа ако су волонтери чули туђи глас (пре него свој) иако је било кашњења између притискања дугмета и боцкања роботском руком. Било је и ситуација када су они који су укључени у тест смишљали глас који је наводно био емитован уз осећај да неко стоји иза њих.

Тачне обе тестиране теорије

Добијени резултати, сматрају истраживачи, довољни су да сугеришу да су обе теорије окидача халуцинација тачне: учесници, или нису успевали да правилно надгледају околину али су и били под утицајем јаких уверења о томе шта се дешава око њих.

Приметно је да се учесталост халуцинираних гласова повећавала са дужином трајања експеримента, тако да је утврђена већа вероватноћа да ће учесници чути непостојеће звукове пред крај експерименталне сесије.

На крају крајева, познавање начина на који се ове халуцинације могу покренути је важно за разумевање како се оне односе на стања као што је Паркинсонова болест. То је такође показатељ да ако чујете глас у својој глави, то можда није непосредан разлог за узбуну (мада ако сте забринути, најбоље је да се обратите лекару).

„Поред новине и важног методолошког утицаја, ови резултати бацају ново светло на AVH феноменологију, пружајући експерименталну подршку за оба истакнута, иако наизглед супротстављена приказа – приказујући AVH као хибрид између дефицита у самонадзору и хипер-прецизних претходних искустава“, пишу истраживачи.

Истраживање је објављено у часопису Psychological Medicine.