Четири чињенице о замрзавању јајних ћелија

Почетком или средином тридесетих многе жене почињу да осећају откуцавање свог биолошког сата. Није ли сада време да заснујем породицу? Али, шта ће бити са каријером? Да ли ћу имати сопствени живот са пријатељима и хобијима? А где је мушкарац којег могу да замислим као оца моје деце? Можда ипак касније… У међувремену, биолошки сат наставља да откуцава.

Јајне ћелије такође старе

Од тридесет и пете године смањује се плодност жене на основу нормалног старења. То не значи да спонтана трудноћа ни у наредним годинама није могућа, али расте могућност да није баш свака јајна ћелија плодна.

Жене долазе на свет с програмираним укупним бројем јајних ћелија. При рођењу, женско дете има један до два милиона јајних ћелија. До пубертета од њих остане укупно 300.000. Многе такве ћелије никада не сазревају.

Око 400 јајних ћелија сазревају током плодних година. Нормално је да по једна месечно може бити оплођена. Што је жена старија, то је процес сазревања јајне ћелије изложен већем ризику од грешке.

У процесу деобе ћелије која се зове мејоза, резултат су ћелије које имају по 23 хромозома с наследним информацијама мајке. Ако се деси грешка у деоби, ћелије садрже превише или премало хромозома. То отежава зачеће, расте број спонтаних побачаја.

Криопрезервацијом се добија на времену

Процес старења јајних ћелија се зауставља, ако се замрзну. Тај поступка се назива криопрезервација или криоконзервирање. На почетку су узимане јајне ћелије по жељи жена које су оболеле од тешких болести као што је рак.

Криопрезервација без медицинске нужности добила је назив "Social Freezing". Жене које прибегавају тој методи надају се да ће тако преварити биолошки сат и да ће касније постати мајке, када им то финансијски, пословно и приватно више одговара.

Гинеколошкиње Јана Папе и Сибил Чудин у чланку за један стручни медицински часопис пишу да је главни разлог да се жене одлуче на овај корак то што немају партнера.

Скуп поступак

Пре узимања јајних ћелија и њиховог замрзавања, спроводи се такозвани стимулациони третман. Жене себи у одређеном временском периоду дају хормоналне инјекције, како би подстакле зрење што већег броја јајних ћелија.

Хормонални третман има каткад и нежељена дејства – вртоглавицу, валунге, поремећај вида. Неопходне су две до четири стимулације. У оптималном случају прикупи се 25 зрелих јајних ћелија. Најчешће је то између 10 и 15. Пункцијом се из зреле јајничке кесице, такозваног Графовог фоликула, уз помоћ танке игле усиса јајна ћелија.

То је захват ниског ризика и траје 10 до 15 минута. Одмах затим се јајне ћелије нагло замрзавају уз помоћ азота. Тај поступак се зове витрификација. На температури од -197 степени Целзијуса јајне ћелије могу да се чувају неколико година.

Укупни трошкови поступка у Немачкој износе између 2.000 и 4.000 евра. Поврх тога, годишње „паркирање“ замрзнутих јајних ћелија у специјалним условима кошта између 200 и 300 евра.

Каснија вештачка оплодња спермом износи још 2.000 евра. „Социал Фреезинг“ не произилази из медицинске нужности, па здравствено осигурање не преузима трошкове.

Без гаранције за касну трудноћу

Упркос великим трошковима не може се гарантовати да ће жена која то уради касније заиста на тај начин постати мајка. Када се криопрезервацијом сачуване ћелије оплоде, само у десет одсто случајева се заиста и роди дете, напомињу Папе и Чудин. И ту важи правило да је вероватноћа касније трудноће и рађања детета већа, што раније жене замрзну јајну ћелију.

Ефикасност поступка има још једну препреку. Многе жене сачувају криопрезервацијом ћелије, али их онда касније уопште не употребе. Према резултатима једног истраживања из 2017, разлог лежи пре свега у томе да жене и касније нису пронашле животног партнера, па се боје да постану самохране мајке.