Зашто никада не треба да спречавате кијање

Кијање је универзално, али такође и јединствено код свакога од нас. То је заштитна рефлексна реакција ван свесне контроле како би се избациле иритирајуће честице из носа, и њу никада не треба сузбијати.

Притисак који ваздушни путеви трпе током кијања је преко 30 пута већи него приликом тешког дисања током вежби. Процене су да ваздух путује брзином од 150 километара на сат у тренутку кијања.

Можете и да га спречите тако што држите нос или притискате испод њега. Тиме се зауставља неурални одговор помоћу екстерне стимулације. Ипак, имајући у виду брзину и притисак, можда није најбоља идеја да то чините.

Невољни рефлекс

Кијање се покреће када су сензорни нерви у носу стимулисани иритантима, попут алергена, вируса, бактерија и течности.

Сензорни нерви онда носе информацију у мозак.

Када довољно сигнала стигне до мозга, покреће се рефлекс кијања. Кијање прво укључује удисање ваздуха и подизање притиска унутар канала којима путује ваздух. Онда се покрећу дијафрагма и мишићи грудног коша, рефлексно затварају очи и снажно избацује ваздух.

Током избацивања ваздуха, језик се подиже до непца, чиме се затвара задњи део уста како би ваздух путовао кроз нос. Ваздух онда пролази кроз нос и избацује све иританте из њега.

Да ли треба да спречавате кијање

Шта ако вас је нешто иритирало и покренут је рефлекс кијања, али тренутак није добар за кијање. Да ли треба да га спречите?

Затварање уста или носа током кијања повећава притисак у ваздушним путевима 5–20 пута у односу на уобичајено кијање. Када ваздух нема где да побегне, притисак се пребацује на друга места и може да вам оштети очи, уши или крвне судове.

Иако је ризик мали, у медицинским извештајима постоје примери пуцања анеуризми или колапса плућног крила.

Стога, најбоље је да предупредите кијање тако што ћете смањити ефекте алергија и избегавати честице које вас иритирају. А можете и да развијете свој стил кијања или једноставно користите марамицу.