Алопеција, непредвидива аутоимуна болест која односи косу у печатима

Алопеција је последица патолошког опадања косе, а разлози за њен настанак најчешће су аутоимуне болести, хормонски статус и генетика. Не бира ни године ни пол, а лечење траје дуго док коса поново не почне да расте.

Такође, савремени живот и стресне ситуације утичу на њен настанак.

„Кад говоримо о алопецијама, ја их морам на почетку грубо поделити на ожиљачне и неожиљачне. Те ожиљачне алопеције у пракси се нешто ређе виђају, срећом, а ове неожиљачне виђамо готово на свакодневном нивоу. Од тих неожиљачних је чињеница да је најзаступљенија андрогенетска алопеција, односно мушки тип опадања косе, коју виђате сигурно свакодневно и на улици. То је тип опадања косе где постоје одигнути залисци и проређење у регији темена код мушкараца, али сличан се проблем може јавити и код жена. Други тип неожиљачних алопеција који је чест у нашој пракси је алопеција ареата, односно у народу позната као опадање косе на печате“, објашњава специјалиста дерматовенерологије др Марија Грујић.

Борбу са алопецијом Соња Милисављевић започела је у основној школи, када су јој се појавили први печати на глави, док није у потпуности изгубила косу.

„То је кренуло са једним већим печатом, па се одједном појавило 10, 15, 20 мањих, па су се они спајали у целине. Трудила сам се да прикријем то везујући косу на једну или на другу страну и када сам схватила да нема више избора за мене, купила сам перику, али сам та нека два-три прамена које су ми преостала, бога ми, више од месец дана сам их чувала на глави“, прича Соња.

Терапија алопеције зависи од врсте узрока и степена губитка косе. Постоје различити препарати који подстичу раст косе. Витамини и хируршки захвати, као што је трансплантација косе или ПРП третмани. Ипак, универзални лек за ову болест не постоји.

„Терапија се најчешће састоји од локалних препарата, значи различитих врста серума, лосиона, шампона. Постоји и терапија која се пије, значи суплементација изнутра да нахранимо и стимулишемо раст нове косе. И постоје различите врсте инјекционих процедура“, наводи др Грујић.

Алопеција је непредвидива. У једном тренутку коса може да се опорави, док већ у следећем може доћи до поновног опадања и губитка длака. Ова аутоимуна болест некада захвата и обрве и трепавице.

„Решила сам да идем регуларним путем и сада примам терапије кортикостероидима и то је уродило плодом. Мени је сада коса кренула да расте, обрве су ми се вратиле“, истиче Соња.

Особама које се боре са алопецијом, саветује се отклањање или смањење фактора ризика који могу довести до губитка косе као што су неправилна исхрана, стрес, алкохол, дуван, неадекватна нега косе или излагање штетним хемикалијама.

Такође, превенција подразумева редовне прегледе код лекара како би се откриле и лечиле болести које би могле узроковати алопецију.