Читај ми!

Гојазност доводи до више од 200 различитих болести

Око 650 милиона људи у свету живи са гојазношћу. Међу њима су старији, адолесценти и деца. У нашој земљи свака пета особа је гојазна. Како да јој станемо на пут, за Дневник говоре прим. др Јелена Глигоријевић и проф. др Павле Грегорић.

Гојазност доводи до више од 200 различитих болести Гојазност доводи до више од 200 различитих болести

Гојазност је, нажалост, једна веома тешка, хронична болест која болеснике најчешће прати целог живота. Гојазност доводи до више од 200 различитих болести, пре свега дијабетесa, инсулинскe резистенцијe, хипертензијe, обољења срца и крвних судова, можданog ударa, венскe тромбозe и многих других, напомиње примаријус др Јелена Глигоријевић, субспецијалиста исхране УКЦС-а.

„Поред ових, органских болести, нажалост, гојазност је и огроман психосоцијални проблем због тога што су особе са гојазношћу буквално целог свог живота, од најранијег детињства, изложене различитим предрасудама, стигматизацији, дискриминацији и у друштву, и у породицама, и у школи, на факултетима, на послу, па нажалост често и од здравствених радника“, напомиње докторка.

Професор др Павле Грегорић, директор Клинике за ургентну хирургију УКЦС, наглашава да гојазни пацијенти трпе велики притисак на комплетни организам, пре свега срчану пумпу, комплетан крвоток, локомоторни апарат, што им све отежава свакодневни живот.

„Тако да ми хирурзи смо ту на крају. Све друго раде наше колеге у нашем мултидисциплинарном тиму. Почев од ендокринолога, нутрициониста, кардиолога, закључно са психијатром. И ми смо ту на крају да, уколико постоји потреба, да се такав пацијент оперише“, додаје професор.

Главни фактори који утичу на повећавање броја гојазних особа

Различити фактори средине значајно доприносе све врећем броју гојазних особа. Међутим, истиче докторка Глигоријевић, треба знати да је гојазност често и генетски условљена.

„Сматра се да је чак у 70, 80 посто случаја гојазност заправо последица дејства гена и епигенетике на људски организам. Поред овога што наслеђујемо, гојазност зависи и од значајних фактора средине. То је, пре свега, изложеност великим количинама хране, високе енергетске густине“, каже гошћа Дневника.

Окружени смо високо калоричном храном, као што су слаткиши, грицкалице, брза храна и тако даље. Такође и величина порција утиче на појаву гојазности.

Лекари пре свега саветују исхрану са намирницама мање енергетске густине, додаје докторка.

„Значи, велике количине поврћа, воће, млечни производи, месо са мањим процентом масти, као и житарице од целих зрна које су значајне у превенцији гојазности.“

Како показују подаци у Србији, гојазност између жена и мушкараца је подједнако заступљена код отприлике око 20 одсто. Међутим, предгојазност, људи са боди мас индексом између 25 и 30, је дупло чешћа код мушкараца него код жена. Што се тиче социјалног окружења, гојазност је чешћа, како у свету, тако и код нас, у породицама са нижим образовним нивоом.

Гојазност код одраслих је најчешћа у Војводини и на југу Србије, а гојазност код деце је најчешћа у областима источне и централне Србије. Гојазност деце је најмање заступљена у Београду.

Професор Грегорић истиче да је важан фактор појаве гојазности и слаба физичка активност.

„И поред редовне и правилне исхране, физичка активност је јако важна у превенцији гојазности“, наводи професор, што ће бити једна од тема предстојећег петог Конгреса о гојазности.

Лечење гојазности

Лечење гојазности је комплексно и обухвата лекаре различитих специјалности. Пацијент се најприје упућује на преглед код ендокринолога и у оквиру тог прегледа се раде основне биохемијске анализе.

Потом се пацијент упућује у амбуланту за дијететику, а где год се покаже да је потребно, упућује се и код психијатра који је саставни члан тима, објашњава др Јелена Глигоријевић.

За пацијенте где је то индиковано који немају адекватан одговор на конзервативно лечење гојазности онда се пацијенти упућују на хируршко лечење.

„Када се исцрпе све ове могућности и комплетно конзервативно лечење, наравно у сагласности и жељу сваког пацијента да се оперише, он се приказује конзилијуму који је тај наш мултидисциплинарни тим и ми доносимо одлуку да ли пацијент може да се оперише, које ће врсте операције бити“, наводи професор.

Постоји неколико врста хируршких интервенција које се раде, почев од гастричног балона до заиста праве хирургије. Професор додаје да од када се код нас спроводи баријатријска хирургија обављено је око 550 операција.

„Ми смо једини центар у Србији и међу реткима у свету који прати своје пацијенте годинама, јер нама долазе и пацијенти који су оперисани широм света, у Турској, у земљама у окружењу, у приватној пракси, и ниједна од тих центара не обезбеђује дугорочно праћење које мора бити заиста трајно.“

Ипак пацијенти морају пре свега да знају да свака операција са собом носи одређене ризике и самим тим морају да буду упознати комплетно са свиме што их чека и пре, и након самих хируршких интервенција наглашава проф. др Павле Грегорић.

четвртак, 28. новембар 2024.
11° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње