понедељак, 28.08.2023, 07:37 -> 11:45
Извор: РТС, cnn.com
Како да поправите штету коју сте у младости нанели себи због превише седења
Према новом истраживању, неактивност у детињству може повећати ризик од срчаних болести касније у животу.
Време које деца и млади проводе седећи може бити у корелацији са повећањем масе леве коморе срца, посебно код девојчица, наводи се у истраживању које ће бити представљено ове недеље на конгресу Европског кардиолошког друштва 2023. у Амстердаму. „Увећано срце је објективан показатељ да је срце вероватно преоптерећено као одговор на стресну ситуацију“, рекао је водећи аутор студије др Ендрју Агбаје, главни истраживач истраживачке групе на Медицинском факултету Универзитета источне Финске.
Подаци су прикупљени из студије под називом Деца деведесетих, једне од највећих кохортних студија на свету која „мери“ факторе начина живота. Лонгитудинална студија обухватила је 766 деце и посматрала податке од 11. до 24. године, показало је истраживање.
Деца су носила апарате који су пратили њихове активности током једнонедељног периода и различитим узрастима током студије.
Са 11 година деца су седела око шест сати дневно. У адолесценцији четири године касније, то је порасло на скоро осам сати дневно, а затим на скоро девет до краја периода истраживања, показали су прикупљени подаци.
Према новом истраживању, више времена проведеног седећи, повезано је са повећаном масом леве коморе код девојчица које су биле праћене у студији. А већа маса леве коморе је снажан предиктор срчаних догађаја у одраслом добу.
„Пошто је ретко да деца имају срчани удар, хипертрофија леве коморе или увећано срце су коришћени као рани знаци оштећења срца“, рекао је др Агбаје: „Подаци су показали само повезаност код девојчица у овој студији, али више истраживања са већом групом може показати разлику и за дечаке и за девојчице“.
„Оно што је најважније у вези са овом студијом јесте да она наглашава утицај који седеће понашање утиче на наше здравље, посебно на здравље срца“, рекла је др Ниса Голдберг, медицински директор Атрија Њујорк Ситија и професор медицине у Њујорку Универзитета Гросман. Голдбергова није била укључена у истраживање.
Ствари које још не знамо
„Важно је напоменути да нова студија није у потпуности објављена“, додао је др Ендрју Фриман, директор за превенцију кардиоваскуларних болести у Националном јеврејском здрављу у Денверу. Фриман није био укључен у истраживање.
„Иако су подаци показали повезаност између времена проведеног у седењу и предиктора срчаних болести, тешко је рећи како се све то тачно манифестује“, рекао је Фриман.
„Само не знам да ли можете дефинитивно рећи да постоји одређени праг масе леве коморе који је директно повезан са одређеним здравственим исходом“, рекао је Фриман. „Било би лепо пратити ову децу још 13 година и видети да ли ће развити хипертензију, а претпостављам да хоће“, додао је.
Иако ова студија има скромну величину узорка и још је прелиминарна у својим налазима, она је добар подсетник да се даје приоритет здравом понашању у детињству, додала је Голдбергова.
„Добра вест је да су додатни подаци истраживања открили да физичка активност има потенцијал да преокрене проблем повећање срца које је настало услед времена које смо као деца проводили седећи“, рекао је Агбаје.
„Апеловао бих на лекаре и родитеље да подстакну своју децу, пацијенте и клијенте да се баве физичком активношћу лаганог интензитета најмање три до четири сата дневно за боље стање срца“, додао је др Агбаје.
Деци узраста од шест до 17 година треба око сат времена физичке активности дневно, према америчким центрима за контролу и превенцију болести. Али истраживање из 2020. показало је да је мање од четвртине ученика достигло ту меру.
Када је реч о покретању деце, фокусирајте се на активности у којима уживају, јер је то оно што остаје, саветује Голдбергова.
„Ако сте неко ко има страх од дубоке воде, пливање можда није опција. Али ходање, вожња бицикла, џогирање, плес, пливање — све те ствари су одличне аеробне вежбе и одличне вежбе које доносе здравствене добробити“, предлаже Голдбергова.
„Уколико желимо да деца живе не само дуго, већ и добро, и без већих здравствених проблема, важно је гледати на њихово здравље као на приоритет“, рекао је Фриман.
„Навике које стекнемо раније у животу и начин на који живимо раније у животу имају трајни ефекат“, рекао је Фриман и додао: „Ако можемо раније да схватимо како да те навике уткамо у свој живот, резултати ће бити невероватни“.
Коментари