Пундравци можда не дају мира, али су добри за здравље

Врпољење, лупкање прстима по столу и тапкање ногом док седимо може да помогне у одржању здраве телесне масе, контролисању стреса и можда чак и да продужи живот.

„Уколико седите, то није добро за вас. Али ако седите и врпољите се, то заправо може да смањи дугорочни ризик по здравље“, открива за Би-Би-Си нутритивни епидемиолог Џенет Кејд са Универзитета у Лидсу.

Обично се врпољење дефинише у речницима као немирно или нервозно понашање, али стручњак за гојазност Џејмс Левин, професор на реномираној клиници „Мејо“, каже да је боље дефинисати као неуролошки програмирани ритмично померање дела тела.

„Фактор врпољења“ је спољна манифестација урођеног импулса да се померамо.

Врпољење против гојазности

Широм света се стопа гојазности утростручила од 1975. године. Делом је за то заслужна седентарна природа многих радних места. Седење током дужих временских периода успорава метаболизам, утиче на способност тела да регулише ниво шећера, крвни притисак и да разлаже масти.

Све је више доказа да импулс за врпољењем може да помогне да несвесно регулишемо своју тежину тако што се померамо. Ситна померања могу да имају велики утицај, објашњава Левин.

Током испитивања својих претпоставки утврдио је да се виткији радници у канцеларијама чешће врпоље, устају и померају током дана у односу на гојазне. То може да означава и биолошку предиспозицију на померање.

Врпољење, чак и тапкање стопала, може да помогне у сагоревању вишка енергије која би се ускладиштила као сало.

Једна мања студија спроведена на 24 особе је показала да активности повезане са врпољењем током седења повећавају потрошњу калорија за 29 одсто у поређењу са седењем без померања или лежањем. Врпољење током стајања је чак и ефикасније и повећава потрошњу за 38 одсто.

Међутим, иако померања попут врпољења доприносе повећаној потрошњи енергије, она нису замена за кретање или вежбе.

У још једној мањој студији, Левин је испитао утицај врпољења на људску физиологију тако што је 16 витких кандидата уносило додатних 1.000 калорија дневно током осам недеља. Експеримент је показао да су они који су се редовно врпољили били отпорнији на стицање масних наслага.

Студија је показала да повећан унос хране може да покрене повећану потрошњу енергију кроз врпољење и то чак до 700 калорија на дан.

Појачана концетрација

Постоји веза између кретања и когнитивног учинка, наводи неуролог Максвел Мелин са Универзитета у Лос Анђелесу и Калифорнијског института за техношки медицински научни програм.

Особе које се врпоље имају тенденцију да одлутају, што може да их збуни у школи и послу. Али врпољење може да пружи и физиолошку стимулацију која може да помогне у концетрацији.

У једном експерименту, људи који су се врпољили током телефонског позива запамтили су 29 одсто више детаља, што указује да физичка активност може да помогне конгитивним перформансама.

Истраживање које је спровела професорка Кетрин Исбистер са Универзитета у Санта Крузу да људи често током разговора бирају неки предмет да се играју са њим, попут спајалица, виџета или узму да савијају папире.

У неким случајевима, врста кретања такође утиче на добро обављање задатака. Мелин наводи пример професионалних тенисера који тапкају лоптицу пре сервирања: „Не морају да тапкају лоптицу пре серве, али многима та рутина помаже да се концетришу.“

Дужи живот?

Упркос томе што не постоје чврсти докази да врпољење директно утиче и на дужи животни век, стручњаци знају да хронични стрес може да га скрати, а седентарни начин живота повећава скоро све ризике од превремене смрти – кардиоваскуларне болести, дијабетес, гојазност, али и доприноси развоју депресије и анксиозности.

Врпољење може да помогне са стресом. У једној студији, 42 мушкарца су стављена у стресну ситуацију, а након тога им је дат аритметички задатак који треба да реше испред двоје људи.

Истраживачи су открили да су они који су се врпољили и испољавали специфична понашања, попут чешања, грицкања усана и дирања лица, претрпељи мањи ниво стреса. У међувремену, утврђено је да тапкање ногу док се седи може да помогне крвним судовима и потенцијално спречи развој артеријских обољења.