Епидемија зависника од лекова за смирење у САД, а какво је стање у Србији

„Зависничка личност“ је израз који су одређене фармацеутске компаније користиле током деведесетих година како би промовисале различите врсте адиктивних лекова, најчешће против болова.

„Зависничке личности имају неке особине које их донекле обједињују, то је пре свега импулсивност, што значи потреба за некаквим брзим доношењем одлука, одмах иза тога анксиозност, осећај повећаног узбуђења, стреса, узнемирености, затим једна врста неусаглашености у односу на неке друге особе, нека врста осећања да си другачији и потребе да узимаш нешто друго и на крају, боље речено, потреба да се експериментише са сопственим ја“, објашњава неуролог и специјалиста за болести зависности, др Светлана Вучетић Арсић.

Дугом списку карактеристика можемо додати и самопотцењивање, негирање одређене врсте одговорности, низак праг толеранције на стрес. Такође, радозналост, поводљивост и потреба за припадањем одређеној групи могу навести особу на конзумирање одређене супстанце.

„Али конзумирање супстанце, или радња, пошто ми данас говоримо и о понашајним зависностима, мора бити понављајућа. Значи, узима се више пута или се нешто понавља више пута да бисмо добили нешто што ми зовемо мозак наштелован на један други ниво, односно на зависнички ниво“, наводи др Светлана Вучетић Арсић.

Најчешће конзумирани лекови у Србији који изазивају зависност су бензодијазепини или анксиолитици. Републички фонд за здравстено осигурање доноси поражавајуће податке. Током прошле године, самолечењем и злоупотребом, пет и по милиона грађана Србије у неком тренутку конзумирало је бензодијазепине.

„То су неке озбиљне цифре где се процењује да отприлике 25 одсто становника Србије одрасле популације конзумира бензодијазепине. Сваки седми студент у нашој популацији такође, и ако би се то упоредило рецимо са неким другим земљама, рецимо земљама Европске уније, тамо свега 10 одсто одраслог становништва конзумира бензодијазепине“, истиче Арсићева.

У групу психотропних лекова спадају и они које преписују, рецимо, ортопеди или кардиолози, нпр. за регулацију хипертензије или зарад неопходне релаксације мишића.

Без обзира на то које је специјалности, сваки лекар је у обавези да упозори пацијента да узимање одређених лекова дуже од четири до шест недеља може изазвати зависност.

Произвођач лека, поред штампаног упутства, дужан је да на кутији јасно истакне знак за опрез који се посебно односи на управљање моторним возилима и различитим машинама.