Истине и заблуде о сунчању – можемо ли изгорети у стану, поцрни ли кожа и са 50+ фактором

Сунчање је здраво – делимично тачно

Сунце је неопходно за синтезу витамина Д који доприноси развоју и здрављу костију и зуба, правилном раду срца, мишића и нервног система.

Иако повремено и умерено излагање УВ зрачењу може бити од користи за наш организам јер поспешује стварање витамина Д, дуже и неконтролисано излагање може имати различите последице по здравље – убрзано старење коже, различите облике рака коже, катаракту и друге болести очију (трајно оштећење рожњаче, и др.), слабљење имуног система и повећан ризик од настанка инфекције.

Није важно у које време излазите на сунце – заблуда

УВ зраци су најјачи, а ризик од оштећења коже највећи, када је сунце у зениту у периоду од 11 до 16 часова. Током ових сати, чак и кратко излагање сунцу може изазвати опекотине брже него рано ујутро или касно по подне.

Наравно, можете да изгорите и у јутарњим и раним вечерњим сатима. Покушајте да избегнете излагање сунцу у периоду кад су сунчеви зраци најјачи. Уколико не можете, заштитите се на најбољи могући начин (носите заштитну одећу, тамне наочаре, користите одговарајућу крему за сунчање).

Било која одећа блокира сунчеве зраке – заблуда

Врста одеће је важна када је у питању безбедност од сунца. Теже, гушће тканине са чвршћим ткањем нуде већу заштиту од танких, лаганих тканина.

Носите одећу светлих боја (пре свега белу или жуту) од природних материјала, дугих рукава и ногавица како би што мањи део коже био изложен сунцу.

Главу и врат заштитите качкетом, капом или шеширом широког обода.

Многи нови материјали пружају високу заштиту и прозрачност, што их чини добрим избором за летње спортове. Потражите УПФ ознаку на етикетама за одећу и шешире. Број показује који део сунчевих УВ зрака продире у тканину (УПФ од 30 до 49 нуди веома добру заштиту, док је УПФ 50+ оцењен као одличан).

Тамне наочаре штите очи од УВ зрачења – делимично тачно

Наочаре штите очи од УВ зрачења само уколико поседују заштитни филтер и за УВА и УВБ зраке. Многа стакла за наочаре то не поседују, па тиме додатно појачавају негативно дејство УВ зрачења и повећавају ризик од појаве меланома на оку.

Носите наочаре за сунце са 100% УВА / УВБ заштитом. Неопходно је да и детету обезбедите квалитетне наочаре за сунце са 100% УВА и УВБ заштитом, које ће их заштитити од потенцијалног оштећења рожњаче.

Људи светле коже, риђе и плаве косе и светлих очију су најосетљиви на дејство УВ зрачења – истина

То су људи који имају тип коже I и II (келтски и нордијски тип). Они лако поцрвене, тешко тамне и имају већи ризик за појаву тумора коже. Приликом сунчања пожељно је да користе средства са заштитним фактором 30 и више.

Тамна кожа је подједнако осетљива на сунце, само се оштећења попут опекотина теже уочавају на њој. Оно у шта већина верује јесте да људи тамније пути не могу да изгоре и да им није неопходно да заштите кожу. Свака кожа је исто изграђена и на исти начин реагује на штетно УВ зрачење, без обзира које је боје. И особе са тамнијом кожом могу да поцрвене али је код њих црвенило слабије изражено.

Малу децу не треба излагати директном сунцу – истина!

Дечја кожа је много осетљивија од коже одраслих. С обзиром на то да је дечја кожа тања, а њен заштитни механизам слабији од коже одраслих особа, деца много брже поцрвене.

Децу у првој години живота не би требало никако излагати сунцу. Децу узраста од 1 до 3 године не би требало дуже излагати директном сунцу (нарочито не у периоду 10.00–17.00). Најбоља заштита је природан хлад, одговарајућа одећа са УВ заштитом и шеширић.

Тамњење коже је здраво – заблуда

Тамњење коже је показатељ да смо били изложени сунчевом зрачењу и резултат је самоодбране организма од даљег штетног дејства УВ зрачења. Без обзира на то колико препланулост у том тренутку изгледа привлачно, ваша кожа вам касније неће бити захвална.

Ограничите време проведено на сунцу, посебно током најтоплијег дела дана, и обавезно нанесите крему за сунчање на изложена места. Заштитом коже спречићете прерано старење и оштећење коже.

Уколико не осећамо топлоту приликом сунчања не можемо изгорети – заблуда

Сунчево зрачење које долази до наше коже састоји се од видљиве светлости, УВ и инфрацрвених зрака. УВ зрачење изазива опекотине и црвенило, али га људски организам не може директно осетити.

Осећај топлоте је изазван дејством видљивог и инфрацрвеног зрачења. Често када је јако сунце и дува ветар немамо осећај топлоте, али веома лако изгоримо.

Не можемо поцрвенети када је облачно – заблуда

Сунчево зрачење је најинтензивније уколико облачности нема или је она веома мала. Са већом густином облака зрачење је мање, али треба имати у виду да одређена количина УВ зрака (нарочито УВА) пролази кроз облаке.

Облаци делимично слабе интензитет УВ зрачења које пролази кроз њих, али од 50% до 80% сунчевог зрачења пролази кроз облаке и дифузно расејано зрачење у облацима може бити довољно интензивно да изазове црвенило или опекотине коже.

У води не можемо изгорети – заблуда

Вода пружа минималну заштиту од УВ зрачења. Око 95 одсто сунчевих зрака доспе у воду, а чак 50 одсто до дубине од три метра. Осим тога, постоји и рефлексија УВ зрака од воде која појачава интензитет зрачења. Трава, земља и вода рефлектују мање од 10 одсто УВ зрачења, док песак рефлектује 15 одсто, а морска пена око 25 одсто.

Сунчево зрачење није опасно током јесени и зиме – заблуда

У току хладнијег доба године сунчево зрачење је мањег интензитета, али и даље може изазвати озбиљна оштећења.

Нарочито је јако УВ зрачење на већим надморским висинама, где је изражена и рефлексија зрака на снегу која је већа од 80 одсто. Са повећањем надморске висине, густина атмосфере је мања па тиме и апсорпција УВ зрачења. На сваких 1000 метара надморске висине, јачина УВ зрачења се повећава за око 10 одсто.

У затвореном простору нема штетног утицаја УВ зрачења – заблуда

Истраживања су показала да одређене особе имају више промена на кожи (опуштена кожа, набораност, смеђе мрље) на једној страни лица. Иако су време проводили у затвореном простору, страна тела са више оштећеном кожом била је управо она која је била чешће окренута ка прозору, било на послу или у возилу.

Узрок томе је чињеница да најмање 50 одсто УВА зрака може да продре кроз стакло. Једноставно решење је да поставите фолију за прозоре која је ефикасна у блокирању скоро свих врста УВ зрака.

У соларијуму се кожа припрема за сунчање – заблуда

У соларијуму су УВА зраци вишеструко јачи него при излагању природним сунчевим зрацима, па је и штетан ефекат вишеструко већи и може довести до оштећења ока (катаракта), превременог старења, набораности и трајног тамњења коже (тзв. "пеге од сунца"), па чак и до појаве карцинома коже.

Неопходно је излагати се што више сунцу како бисмо добили довољно витамина Д – заблуда

Већини људи краткотрајно излагање сунцу омогућава да произведу довољне количине витамина Д, тако да нема потребе прекомерно се излагати сунцу и ризиковати настанак опекотина. Вишак створеног витамина Д ће се свакако разградити – тако да додатни боравак на сунцу неће имати ефекта.

Наношење креме за сунчање смањује производњу витамина Д – заблуда

Када је наша кожа изложена сунчевој светлости, она производи витамин Д. Сунчеви УВБ зраци ступају у интеракцију са протеином у кожи, претварајући га у витамин Д3, активни облик витамина Д. Он помаже у стварању хранљивих материја неопходних за здравље наших костију, зуба и мишића.

Чак и крема за сунчање нанесена у дебљем слоју омогућава да мањи проценат (2-3 одсто) УВБ зрачења допре до наше коже, а телу је неопходно веома мало да произведе витамин Д. Истраживања нису доказала да свакодневна употреба креме за сунчање доводи до недостатка витамина Д.

Средства за заштиту од сунца су штетна – заблуда

Иако постоји забринутост да кожа упија хемикалије које се користе у средствима за сунчање и да то може изазвати рак, средства за сунчање углавном садрже материје које кожа не може да упије и која остају на њеној површинии и тако је штите.

Нема доказа да крема за заштиту од сунца узрокује рак, али зато постоји много научних доказа да УВ зрачење сунца и соларијума узрокује рак коже и друга оштећења.

Након наношења креме за сунчање са 50+ заштитним фактором може се неограничено сунчати – заблуда

Заштитни фактор односно СПФ број се односи на степен заштите од УВ зрачења коју добијате, али не и на дужину трајања заштите. Без обзира на СПФ број, средство за заштиту од сунца делује око два сата, сходно томе се наносе у довољној количини пре сунчања и након свака два сата, као и сваки пут након изласка из воде.

Имајте на уму да средства за заштиту од сунца не служе да бисмо дуже боравили на сунцу, већ уколико је боравак на сунцу неизбежан да заштитимо нашу кожу од његовог штетног утицаја.

Уколико користим већи заштитни фактор, нећу довољно поцрнети – заблуда

Већи СПФ фактор пружа већу заштиту, и смањује шансу оштећења коже од опекотина, а резултира уједначенијом бојом, лепшим теном и здравијом кожом, пре свега!

Уколико је опекотина већ настала, нема потребе за даљом заштитом јер је штета већ направљена – заблуда

Наше тело има софистициране механизме за поправку, који могу да поправе део штете настале услед опекотина од сунца. Међутим, ти механизми поправке нису савршени и са сваком опекотином од сунца оштећења се нагомилавају а ризик од рака коже расте.

Препарати за кожу "после сунчања" могу поправити штету нанесену опекотинама од сунца – заблуда

Производи које се користе након сунчања умирују непријатне симптоме опекотина од сунца, али они неће поправити штету која је настала унутар ћелија коже.

Дакле, уколико приметите да вам кожа постаје црвена, потражите сенку и одмах се покријте. Не проводите више времена на сунцу тог дана – чак ни са кремом за сунчање!

Сунчева светлост је важна за добро ментално здравље – истина

Сунчева светлост, више од било ког другог природног фактора, испољава благотворне ефекте на ментално здравље свих људи. Истраживања су показала да је количина хормона серотонина у мозгу повезана са количином сунчеве светлости.

Серотонин је одговоран за добро расположење, концентрацију и смиреност. Осим тога, излагање сунцу спречава појаву депресије, повећава праг бола и умањује стрес код пацијената у постоперативном периоду.