Касни ноћни оброци – побуна за организам

Како се наводи у новим студијама, конзумирање хране у касним вечерњим сатима, може директно да утиче на нашу регулацију тежине и то на три начина: кроз број калорија које сагоревамо, ниво глади, и начин на који наше тело складишти масти.

Гојазност погађа милионе људи широм света, па је сазнање да вечерње оброке треба избегавати драгоцено. Научници су се сложили да постоји веза између времена када поједете последњи оброк у дану, и повећања телесне тежине, а ново истраживање је све додатно објаснило.

Шеснаест учесника сa индексом телесне масе која указује на гојазност, прошло је два шестодневна теста током којих су њихове навике у исхрани и спавању биле строго контролисане.

Током једног теста су јели три оброка дневно – доручак у 9 ујутру, ручак у 13 сати, и вечеру у 18 сати. У другом распореду времена оброци су померени за неколико сати, па је доручак био у 13, ручак у 18, и вечера у 21 сат.

Узорци крви су показали да је ниво лептина, хормона који нам говори када смо сити, током 24 сата био нижи када су испитаници јели касније.

Ово указује на то да су били гладнији, па је већа вероватноћа да ће јести више, а калорије се сагоревају спорије. Значи да каснији оброци доводе до складиштења масти.

Аутори студије, чији је рад објављен у Cell Metabolism истакли су: „Добијени налази показују конвергентне механизме помоћу којих касно узимање оброка може резултирати позитивном енергетском равнотежом и повећаним ризиком од гојазности“.

Касна вечера мења начин сагоревања калорија и складиштења масти

Истраживачи су желели да детаљно утврде везу између времена оброка и добијања на тежини, као и да открију биолошке разлоге који стоје иза тога.

„Желели смо да тестирамо механизме који могу да објасне зашто касно конзумирање хране повећава ризик од гојазности“, каже научник Френк Шир, из болнице у Бостону. Уз помоћ тестирања и поређења резултата, истраживачи су објаснили да у случају касних оброка - комбинација физиолошких и молекуларних механизама повећава ризик од гојазности.

Гојазност може да доведе до других здравствених проблема, укључујући дијабетес и карцином, тако да би проналажење начина да се спречи њено развијање, међу којима је фактор времена према студијама такође важан - допринело здрављу глобалне популације.