Србија у чељустима таблетоманије – како против стреса, а да не отупимо ум

Клинички фармаколог и професор Медицинског факултета др Радан Стојановић наводи да, упркос томе што податак од седам милиона попијених кутија лекова звучи застрашујуће, прво треба видети за какве индикације су преписивани сви ти лекови.

Познато је да се најчешће преписују лекови из групе бензодијазепина и антидепресива.

„Бензодијазепини су велика група лекова, попут бромазепама и дијазепама. Они су, рецимо, анксиолитици, седативи, хипнотици и миорелаксанти. Са друге стране, антидепресиви, осим лечења депресије, примењују се у другим обољењима – анксиозним поремећајима, фобијама, посттрауматски стресни синдром, опсесивно-компулзивне болести, а неки се користе и у лечењу поремећаја исхране“, објашњава Стојановић.

Због великог броја обољења која се њима третирају, професор истиче да се мора тачно знати за шта је лек прописан и да ли у адекватном дозном режиму, па тек онда тумачити статистику.

Уколико се користе на прави начин, сви ови лекови имају позитивне ефекте, али као и сваки лек имају своје нежељена дејства.

„Поменути лекови имају потенцијал за изазивање толеранције и зависности. Због тога, ако се користе као анксиолитици, морају се користити краткотрајно – до четири недеље. Осим тога, не смеју нагло да се обуставља терапија јер се може јавити синдром обуставе. На крају, треба водити рачуна о интеракцији са хемикалијама које уносимо, пре свега алкохолом. То су депресори централног нервног система, као и алкохол, а последице комбиновања могу бити фаталне“, наводи др Стојановић.

Савремена таблетоманија

За све веће и чешће коришћење медикамената у свету и у Србији постоје медицински и парамедицински разлози.

„Човек у савременом свету не трпи бол због чега се прекомерно издају аналгетици. Затим, намеће се неки идеал мршавости, због чега се лекови масовно користе у лечењу гојазности. Осим тога, у нади да ће поправити своје опште здравствено стање људи користе суплементе, односно лекове који се могу наћи и без рецепта“, каже професор Медицинског факултета.

Када су у питању аналгетици, ситуација је, према његовим речима, јако озбиљна.

Одговорност за овакву ситуацију сносе и лекари и пацијенти. Лекари треба да се баве рационалном фармакотерапијом, а пацијенти да се придржавају искључиво савета лекара. Извор информација никако не сме бити интернет.

„Морамо се сви научити да се другачије понашамо. Прекомерна употреба анксиолитика и антидепресива је последица наше немогућности да се са стресом боримо на неки други начин. Не смемо постати народ који ће бити на бензодијазепинима који ће нам отупети оштрицу ума. Изузетно је важна и едукација људи“, закључује др Стојановић.