Крајње је време да повећамо физичку активност на отвореном

Прави тренутак да изађемо напоље и вежбамо на отвореном је онај када одлучимо да то учинимо, а можемо већ и данас, наглашава проф. др Сања Мазић.

„Сви који су здрави, они су могли да вежбају и до сада, али за оне који нису били довољно дисциплиновани, они могу да крену већ данас“, саветује гошћа Дневника.

Када почне лепо време чини нам се да можемо све да урадимо што нисмо радили последњих пет-шест месеци током зиме, што сигурно није тачно, напомиње професорка. Морамо увек бити умерени и морамо увек да слушамо своје тело и постепено да се уводимо у тренинг.

„Последица може бити она најстарија, која се зове упала мишића. Односно наш организам се брани тако што нам не дозвољава да претерујемо и шаље нам сигнал тако што нас све боли ако смо претерали превеликим интензитетом тренинга“, додаје др Мазић.

Људи који иначе воле да вежбају на отвореном њима промене времена ништа не значе. Али они који имају неки здравствени проблем, они би ипак морали да прате временске прилике и да у данима када су велике промене дневне температуре или у данима када је изузетно хладно, онда би требало да вежбају код куће, напомиње докторка.

„Свако од нас би морао да има циљ 150 минута физичке активности умереног интензитета недељно. За децу је препоручено 60 минута физичке активности свакога дана, док одрасли могу да се провуку и са 30 минута најмање пет пута недељно. То је доза здравља и нема везе са тренингом, повећањем кондиције или губитка килограма“, наглашава др Мазић.

Сви који се држе ових препорука, а здрави су, не морају да иду на било какав здравствени преглед, међутим они који желе да вежбају много више и већим интензитетом, требало би да се посаветују са својим лекаром.

„Дозу здравља“ представља најбржи ход приликом кога још увек можемо да разговарамо, а не можемо да певамо. Све преко тога захтева припреме, али оно што је свима најлакше је ход који лако можемо да укључимо у свакодневне активности.

„Важно је да имамо обућу са ваздушним ђоном како не бисмо набијали пршљенове, а с друге стране, веома је важно шта имамо од одеће у непосредном додиру са кожом. Наш организам мора да се расхлађује. Не препоручује се да тај материјал буде памучан, већ савремени материјали који омогућавају расхлађивање и штите нас од спољашњих утицаја“, напомиње проф. др Сања Мазић.

Не постоји ниједна наша функција, и физичка и психичка, на коју дозирана физичка активност не делује повољно закључује гошћа Дневника.