Није довољно да храна буде здрава, већ и посуђе у којем се спрема

И док помно размишљамо о томе да свака намирница буде што здравија, вероватно ретко помислимо колико је здрава посуда у којој спремамо и одлажемо храну. Да ли је свеједно од ког је материјала посуђе направљено, како га треба правилно користити и када може постати опасно по здравље за РТС је говорио Мирослав Оташевић инжењер прехрамбене технологије.

Шерпа постаје токсична у оном моменту када постане оштећена. Емајлирани слој који се налази унутар шерпе, који је у ствари контактна површина хране коју кувамо и саме шерпе постаје оштећен услед саме експолатације, рибања, прања металним жицама, наводи Мирослав Оташевић.

„Тај слој сигурно није испарио већ је ушао у сам производ, односно ручак који смо кували“, додаје технолог.

Колико ће то бити опасно за људе зависи од произвођача, односно од врсте емајла, додаје Оташевић. Неки емајли садрже никл, кадмијум, који су изизетно канцерогени, изазивају и хормонске поремећаје и уопштено јако лоше утичу на здравље.

За одлагање хране често користимо и пластичне посуде. Да ли су токсичне зависи пре свега од тога о којој пластици је реч.

„Ми не смемо да убацујемо врелу храну у пластику јер постаје нестабилна поготову када је реч о куваним јелима која садрже воду или неким сосевима или супама. Јер све што садржи воду, а знамо да је вода јако поларан молекул способан да откине делове пластике, та пластика прелази у сам садржај, односно прелази у производ који смо скували“, објашњава Оташевић.

Када је реч о тигањима важе иста правила као и са шерпама. Чим је оштећен треба га избацити из употребе.

„Постали смо мало размажени и не бирамо тигање по квалитету него по томе колико се лепи храна и колико је лакше скувати или испећи. Међутим, мој савет и свих стручњака је да се користе материјали који су инертни, који немају никакве премазе. Значи, та контактна површина иземеђу хране и шерпе да не буде премазана ничим“, наглашава технолог.

Пластична амбалажа је означена одређеним бројевима. Уколико смо се већ определили за пластично посуђе, инжењер технологије хране препоручује да је најпоузданија она са ознако два.

„Реч је о пластици највеће густине која је најмање подложна оштећењима. Што се тиче осталих бројева, четири и пет су нешто између, а три и шест треба избегавати“, каже Оташевић.

Када је реч о кухињском посуђу инжењер прехрамбене технологије, Мирослав Оташевић, тврди да је најбоље користити нерђајући челик који нема никакве премазе.