После 82 године идентификована немачка подморница потопљена у Другом светском рату
Олупина немачке подморнице У-672, потопљене 1944. године недалеко од обале енглеске грофовије Девон, идентификована је после више од осам деценија. Погрешно забележене координате у дневницима британске морнарице довеле су до тога да њена локација дуго остане непозната.
Дуго се веровало да олупина на дубини од 70 метара, око 32 километра од обале Солкома, припада једрењаку из Првог светског рата. Међутим, током јула и августа, рониоци из Портланда и група „Гасперадос“ из Плимута утврдили су да је реч о немачкој подморници.
Детаљније истраживање открило је карактеристичне делове пловила, који су потврдили да је реч о подморници У-672, несталој у јулу 1944. године после окршаја са британским ратним бродом.
Међу кључним траговима били су шнорхел, систем који омогућава подморници да узима ваздух са површине док се налази испод воде, као и остаци немачке радарске опреме.
„Када смо почели да је обилазимо и када сам почео да уочавам појединачне делове, попут шноркела и командног торња, знао сам да ћемо добити видео-материјал потребан за идентификацију“, рекао је Доминик Робинсон, ронилац из групе „Гасперадос“.
Погрешне координате отежале потрагу
Мистерија тачне локације подморнице трајала је више од осам деценија због грешке у војној евиденцији. Према речима историчара Аксела Нистлеа, британска морнарица је у свој дневник унела погрешне координате, удаљене 74 километра од стварног места потапања.
После напада британског ратног брода, подморница је почела да прима воду. Њен командант Улф Лавец одлагао је одлуку колико год је могао, а затим је одлучио да испразни резервоаре и изрони, како би посади пружио шансу да се спасе.
Свих 52 члана посаде преживела су напад. Посада је намерно потопила оштећену подморницу и прешла у чамце за спасавање. Британски авиони и бродови пронашли су их наредног дана, након чега су морнари пребачени у логор за ратне заробљенике.
Откриће поново повезало олупину са породицом команданта
После објављивања вести о идентификацији олупине, породица команданта Лавеца ступила је у контакт са рониоцима. Чланови породице показали су им малу нумерисану плочицу са подморнице, коју је командант, према њиховим речима, чувао до краја живота.
Таква открића могу да донесу нова сазнања о ратној историји, али и да поново повежу породице са догађајима о којима су деценијама знале само из прича и докумената.
„Онда се јави нечија породица и одједном се подсетите да су иза свега тога стајали стварни људи“, закључио је Робинсон.
