Метро, Стакленац и тајне испод Београда – шта археолози очекују да пронађу на траси прве линије

Док се Београд припрема за један од највећих инфраструктурних пројеката у својој модерној историји у центру пажње нису само машине и рокови. Пре него што кранови и бушилице започну свој посао, терен ће преузети археолози. Планирана траса прве линије, која ће до 2030. године повезати Макишко поље са Карабурмом, пролази кроз само историјско срце града, обећавајући открића која би могла исписати нове странице београдске прошлости.

Две кључне локације, простор тржног центра „Стакленац“ на Тргу републике и Бајлонијева пијаца, биће предмет детаљних археолошких ископавања. Због радова, „Стакленац“ ће бити уклоњен, а пијаца привремено измештена, чиме се отвара јединствена прилика да се завири у слојеве скривене деценијама, па и вековима.

Археолог Милорад Игњатовић из Музеја града Београда, у гостовању на Београдској хроници, открио је шта његов тим очекује да пронађе и како ће изгледати ова својеврсна трка са временом.

Испод Стакленца: Од римске некрополе до Карловог бастиона

Простор на којем се данас налази „Стакленац“ и околина Народног позоришта представља праву археолошку ризницу. Према речима Игњатовића, управо се ту очекују најзначајнији налази.

„То је једна од занимљивих локација на тој траси метроа. Ту се очекују остаци Карловог бастиона из почетка осамнаестог века“, објаснио је Игњатовић, мислећи на део аустријског утврђења подигнутог након освајања Београда од Турака.

Међутим, историја овог простора сеже много дубље. „Вероватно та грађевина није уништила ове старије остатке. Ту су делови римске некрополе, а сасвим близу и неки, да кажемо, индустријски део тог римског града, где су биле пећи за производњу керамике, вероватно луксузне за то доба“, додао је археолог.

Истраживања ће се спроводити на три кључне позиције: на углу Француске улице, где би се могли налазити остаци Видин капије, и на самом простору „Стакленца“, где се очекује највећи обим ископавања.

Тим стручњака из Музеја града Београда, који чини шест археолога, конзерватори, студенти и радници, биће на терену. Процењује се да би истраживања могла трајати од три до шест месеци. „Ја не верујем да ће моћи да се уради нешто за краће од три месеца, а за једно шест месеци би археолози могли да кажу да је то истражено“, истакао је Игњатовић.

Метро као музеј, шта ће бити са пронађеним благом?

Једно од кључних питања које се поставља јесте судбина потенцијалних открића. Многи европски градови, попут Рима или Атине, интегрисали су археолошке налазе у саме метро станице, стварајући јединствене подземне музеје. Да ли Београд може да следи тај пример?

„Наравно да постоји увек таква нека могућност, али то зависи од инвеститора, а то је град, и наравно од тога шта ће се конкретно наћи“, каже Игњатовић. Подсетио је на пример римског водовода пронађеног пре неколико година приликом реконструкције парка код Скупштине.

„Он није могао да се сачува на лицу места, али смо све делове изместили, исекли део по део. У коначном уређењу тог парка, неки делови ће се вратити и биће презентовани на површини. Боље и тако него никако.“

Процедура је јасна: археолози подносе захтев Градском заводу за заштиту споменика културе, који потом процењује вредност налаза и доноси одлуку. Могућности су различите – од чувања на лицу места, преко измештања и касније презентације, до издвајања посебног простора унутар будуће метро станице.

Бајлонијева пијаца и потрага за неандерталцем

Друга локација, Бајлонијева пијаца, носи са собом другачију врсту археолошког узбуђења. Иако је ближа Дунаву, што може представљати изазов због подземних вода, она крије потенцијал за открића која сежу дубоко у праисторију.

„Оно што може да буде занимљиво јесте да су приликом градње Бајлонијеве пиваре ту нађени остаци кости неандерталца. Могуће је да се сад, у неким дубљим слојевима, када се тај лес скине, наиђе на неке много старије остатке“, рекао је Игњатовић, наглашавајући да је то за сада у домену претпоставки.

На свим локацијама на траси метроа биће обезбеђен стални археолошки надзор. Уколико се током машинских ископавања појави нешто значајно, радови ће бити заустављени како би стручњаци могли да интервенишу.

Игњатовић је обећао да ће јавност бити редовно обавештавана о свим налазима, по узору на ископавања у Влајковићевој улици, која су била отворена за грађане. Београд тако са нестрпљењем не чека приче које ће ископавања испричати о његовој давној прошлости.