Од нојева из Зимбабвеа до специјалитета у Шупљаку – необична прича Петера Гуљаша

О Петеру Гуљашу су, крајем осамдесетих година, писали скоро сви домаћи, али и страни медији, јер је први на ове просторе донео нојеве. Та љубав траје и данас.

„Био сам у Италији и тамо сам видео фарму нојева и заљубио се. И онда сам одлучио да ћу и ја овде у бившој Југославији направити фарму нојева. Одлучио сам да радим оно што нико не ради, и онда сам из Зимбамбвеа 1988. године увезао нојеве, а 2000. сам узео инкубатор станицу из Италије. Сада имамо и нанду, ему, ноја, јелене лопатаре, муфлоне, дивље свиње, ламе, морке, овце више врста имамо, беле јелене“, набраја Петер Гуљаш.

Јаје које може да нахрани и десет људи

Нојеви могу да достигну тежину и до 120 килограма, а њихово јаје одговара количини од 25 кокошијих.

„Јаја могу од 800 грама до килограм и по да буду тешка. Баш могу да буду велика. Морају да се кувају од сат и по до два, јер је љуска јако дебела, скоро два милиметра. Може пет, шест, седам људи, ако се убаци мало сланине и лука, онда може и десет људи да се наједе“, каже Петер.

Нојеви као домаће животиње

Највећу подршку има од своје братанице Виолете.

„Скоро сам од рођења ту, пошто припадам овој фамилији. Ја са својих 15 година сам кренула ту да радим. Сваки степен могу рећи да сам овде прошла. Први пут је било јако чудно и требало је доста времена да се навикнемо, али више се не плашим нојева, и ко кокошке су нам сада. Постале су к‘о домаће животиње. Сарађујемо са кожарима који праве производе од коже. Ја њима предам кожу, а они направе новчанике по нашој жељи. Не бојимо кожу. То зависи од нојеве коже, која зависи од година, старости и да ли је женско или мушко“, објашњава Виолета Гуљаш.

Специјалитети, базен и жеља да понуди нешто другачије

Ипак, најпознатији су по специјалитетима.

„Гулаш иде највише од мангулице и од дивљачи, и од ноја. Само ноја немамо баш стално. Иде и циганско печење, то је врат од мангулице са сланином, кромпиром и кајмаком. Иде све. Све зависи од гостију и одакле су дошли. Волим да радим што нико не ради. Волим да урадим што нико нема у околини. Сад смо направили базен са грејањем и масажерима, сланом водом. Да буде друкчије“, додаје Петер.

Занимљиво је да се одмах уз његово имање налази Лудошко језеро, заштићени резерват природе.

Иначе, мађарски назив села Шупљак је Лудаш од мађарске речи луд – што значи гуска. По попису из 2022. године овде живи око 800 становника, углавном мађарске националности.