Ca’ Dario, „уклета палата" у Венецији се поново продаје: између легенде, милиона и сујеверја

Ремек-дело ренесансне архитектуре, али и симбол дугог низа несрећних догађаја, поново је у центру пажње јавности јер је опет понуђена на продају. Овога пута, међутим, поред легенде појављује се и један конкретан податак који је дуго био у сенци, њена цена.

Ренесансни драгуљ који остаје затворен

Палата се налази на броју 353, на ушћу Рио деле Торезеле (Rio delle Torreselle) у непосредној близини базилике Санта Мариа дела Салуте. И даље делује напуштено: улазна врата су затворена, а унутрашње двориште затрпано растињем.

Одсуство свакодневног живота додатно подстиче радозналост становника и посетилаца Венеције, истовремено учвршћујући њену репутацију места обавијеног мистеријом. Од последње куповине 2006. године, палата никада није била настањена нити јој је додељена нова намена.

Колико кошта Ca’ Dario

Продаја је поверена ексклузивним међународним агенцијама за луксузне некретнине, уз дискретан приступ карактеристичан за објекте ове категорије. Након вишемесечних нагађања, појавила се и тражена цена, око 20 милиона евра.

Вредност је одређена на основу изузетне локације на Великом каналу, величине објекта и његовог историјско-архитектонског значаја, чиме се Ca’ Dario сврстава међу најскупље некретнине тренутно доступне у Венецији.

Ипак, та цифра неизбежно отвара питање стварне исплативости куповине. „Не верујем да ће успети да је продају јер стално покушавају али се на крају не нађе никоко заиста жели да уложи милионе и ризикује неко проклетство" изјавила је једна грађанка за листа Ла Република.

Амерички власници и замрзнута судбина палате

Садашњи власник, повезан са америчком компанијом, купио је Ca’ Dario 2006. године. Од тада није покренут ниједан пројекат обнове нити је дефинисана будућа намена објекта.

Такав приступ додатно је „замрзнуо" судбину палате, остављајући је у својеврсном стању ишчекивања и учвршћујући њен статус уклетог места, због чега је и сама продаја далеко од извесне.

Дуга историја „проклетства"

Мрачна репутација Ca’ Daria потиче још из 15. века. Палату је 1479. године наручио Ђовани Дарио, високи званичник Млетачке републике, као мираз за своју ћерку Маријету.

Управо од тог тренутка, према народном предању, започиње низ трагедија: њен супруг Винћенцо Барбаро доживео је финансијски крах и убијен је, Маријета је извршила самоубиство, а њихов син Винћенцо страдао је у Грчкој у насилним околностима.

Током наредних векова, палата је мењала власнике, трговце, аристократе и предузетнике, чије су животне приче често биле обележене банкротима, тешким болестима или изненадним смртима. Иако без званичних објашњења, ови догађаји су учврстили веровање да је зграда уклета.

Од 19. до 20. века: између хронике и мита

У 19. и 20. веку легенда се додатно учвршћује. Од јерменског трговца драгуљима Арбит Абдола, који је банкротирао, до грофице Изабел Гонтран де ла Баум-Плувин, па све до познатих гостију погођених озбиљним здравственим проблемима.

У другој половини 20. века, палата поново доспева у жижу јавности због догађаја из црне хронике, укључујући убиство грофа Филипа Ђордана деле Ланце и судбине повезаних са светом финансија и забаве, међу којима су Кит Ламберт и финансијер Раул Гардини.

Чак ни кратки боравци нису остали изван колективног сећања: име Џона Ентвистла, басисте групе The Who, који је преминуо након боравка у палати, постало је део ширег наратива.

Лепота која изазива страх

Данас Ca’ Dario остаје симбол противречности: изузетна архитектонска лепота на води, али и место које многи доживљавају као носиоца лоших предсказања. Једни говоре о древној клетви, други о колективној сугестији или низу несрећних случајности. Помињу се и теорије о темпларском гробљу или езотеричним симболима на фасади.

Ко ће се усудити да купи палату?

Питање остаје отворено. Ко ће бити спреман да уложи двадесет милиона евра у једну од најлепших, али и најконтроверзнијих адреса у Венецији?

У граду где се историја и легенда непрестано преплићу, Ca’ Dario и даље представља обе димензије, архитектонско благо и предмет сујеверног страха. Можда управо та двозначност, више него сама легенда, чини његову будућност неизвесном.