Историја пољупца стара је више од 20 милиона година

Неандерталци и други наши преци вероватно су се љубили, као и ми данас, открива студија.

Научници су пронашли доказе који указују на то да је пракса љубљења стара 21 милион година и да су наши преци, међу којима и неандерталци вероватно „спајали усне”, наводи се у новом истраживању.

Љубљење је дуго представљало еволуциону загонетку научницима јер изгледа да носи високе ризике попут преношења болести, а да нема очигледне репродуктивне или предности за преживљавање.

Али нова студија је открила да се та пракса развијала милионима година и да су се наши изумрли рођаци, неандерталци, вероватно љубили да би се загрејали у леденом добу.

За потребе студије, истраживачи су дефинисали љубљење као „неагресиван контакт уста на уста који није укључивао пренос хране“.

„Резултати указују на то да је љубљење древна особина код великих мајмуна“, која се развила код предака примата у периоду од пре 17 до 21 милиона година, наводи се у саопштењу Универзитета Оксфорд.

„Љубљење се одржало током еволуције и још је присутно код већине великих мајмуна“, додаје се.

Истраживачи су прво прикупили податке о савременим приматима код којих је примећено љубљење, укључујући шимпанзе и орангутане.

Затим, третирајући љубљење као „особину“, мапирали су га на породично стабло примата. Стимулишући различите еволутивне сценарије, проценили су вероватноћу да су се и древни преци бавили љубљењем.

Претходне студије су откриле да су људи и неандерталци делили оралне микробе путем преноса пљувачке, што сугерише да су се врсте међусобно љубиле.