Случај Линдберг – нерасветљена тајна Америке: Да ли ће ДНК анализа решити случај стар 93 године

Више од девет деценија након једне од најпотреснијих отмица у америчкој историји, случај Линдбергове бебе поново се налази у жижи јавности. Истраживачи у Њу Џерзију су поднели  тужбу са захтевом да се дозволи ДНК анализа коверата које су киднапери користили за слање порука са захтевом за откуп. Њихова нада: савремена форензичка технологија могла би да разоткрије ко је заиста стајао иза злочина који је обележио америчку правну и културну историју и да коначно стави тачку на теорије завере које трају генерацијама.

Случај отмице Линдберговог сина спојио је криминал, славу и масовне медије. Случај је био шокантан. Славном пилоту Чарлсу Линдбергу, првом човеку који је самостално прелетео Атлантски океан, и његовој супрузи Ен Мороу Линдберг, отет је и убијен двадесетомесечни син 1. марта 1932. године.

Нова тужба у Њу Џерзију: Истраживачи траже приступ архиви Линдберговог случаја

После 93 године поднета је нова тужба у Њу Џерзију – где се злочин одиграо – у којој се тражи од државне полиције да дозволи тестирање митохондријалне ДНК на ковертама које су коришћене за слање низа порука киднапера са захтевом за откуп.

Злочин је приписан тридесетшестогодишњем немачком имигранту, Бруну Хауптману, али је пресуда изречена на основу посредних доказа. Хауптман, који је скончао на електричној столици, тврдио је да је невин у вези са отмицом и смрћу малог Чарлса А. Линдберга млађег.

Међутим, учешће саучесника у отмици никада није у потпуности искључено – чак је и тужилац у процесу сумњао у то да је Хауптман деловао сам када је беба украдена из кревеца у дечјој соби на другом спрату куће Линдбергових до које се попео импровизованим мердевинама.

Случај је снажно утицао на америчку правну и културну историју, проширујући овлашћења ФБИ-ја – тада познатог као БОИ, или Биро за истраге – да истражује случајеве киднаповања у свим федералним државама и проширујући њихову улогу у спровођењу закона. Уједно отмица је дефинисана као федерални прекшај и уведена је забрана фотографисања и снимања у федералним и већини државних судова.

Али трајне спекулације о смрти детета – чије је тело откривено 12. маја поред оближњег пута – и ко је стајао иза отмице и захтева за откупом никада нису у потпуности престале. Сада истраживачи желе приступ више од четврт милиона докумената, фотографија и других доказа у архиви у музеју државне полиције Њу Џерзија у Западном Трентону.

Зашто Њу Џерзи жели да спречи ДНК тестирање доказа

Архива је извршном наредбом гувернера Њу Џерзија, Брендана Бирна, постала доступна пре 44 године како би научници и јавност могли да проучавају злочин. Али више од годину дана, истраживачи су били блокирани јер су се позиви за напредним ДНК тестирањем доказа повећавали.

Тужиоци у поднеску тврде да у ери када је „сама идеја историјске или правне истине под политичким притиском, дужност је оних који цене истинитост у нашем јавном животу да користе свако средство које је на располагању да потврдимо њену вредност“.

Отварање архиве случаја за савремено форензичко тестирање, кажу они, неопходан је корак у потрази за истином и историјском правдом. ДНК тестирање писма са захтевом за откуп „има потенцијал да разјасни преостала питања о случају, поново потврди или оспори прошле закључке и на крају допринесе потпунијем и тачнијем приказу наше колективне прошлости“.

Тужиоци су Џонатан Хејгел, родом из Њу Џерзија и професор на Универзитету у Канзасу, који деценијама проучава случај Линдберг, Мишел Дауни, пензионисана учитељица, и ауторка и развојни психолог, Кетрин Рид.

Тврде да би пљувачка на полеђини маркица и на лепку који се користи за затварање коверти могла да помогне у решавању дилеме о томе да ли је Хауптман деловао сам или у сарадњи са неидентификованим саучесницима.

Као одговор на претходну тужбу због архиве, државна полиција је саопштила да жели да осигура да не постоји ризик од оштећења или уништавања артефаката. Државна полиција је саопштила да је затварање архиве привремена мера како би могли да развију нове политике приступа око генетског тестирања од стране стручњака.

Јавни интерес и истина: Зашто истраживачи инсистирају на отварању досијеа

Судска пресуда по ранијој тужби, коју је такође покренуо адвокат и садашњих тужилаца Курт Перхах, у вези са приступом материјалу за генетско тестирање, утврдила је да тужба није доказала јавни интерес за аналитичко тестирање.

„Ово је случај стар 93 године и не мислим да их је заправо брига да сазнају истину“, каже Перхах. „Али њихов аргумент о оштећењу докумената је потпуно смешан.“

Истиче да постоји хитна потреба да се испитају документи јер је архива везана за случај Линдберг већ одавно угрожена цурењем воде. „Није као да се чувају у Смитсонијану – то није окружење у којем ће трајати бесконачно. Они пропадају и троше се, и то ће наставити да се дешава.“

Захтев за научном анализом архиве из случаја Линдберг, долази у тренутку када је Трампова администрација објавила архиве које се односе на атентат на председника Џона Ф. Кенедија и његовог брата, државног тужиоца Роберта Ф. Кенедија, мада се није много новога саунало ни из једне од њих.

Шта би требало да открије досије о сулучају Линдберг

Линдбергови досијеи, претпоставља се, могли би да покажу да су и други били умешани у заверу за киднаповање детета. ДНК анализа би то могла да потврди – или још пре – да одбаци теорије завере које су кружиле у вези са овим случајем.

Било је теорија да је Хауптман био жртва полицијске намештаљке; друга да је и сам херој-авијатичар можда био умешан у отмицу и убиство сопственог сина.

„Можда тамо више нема пљувачке, али има укупно 15 коверти које садрже 12 маркица и још увек има лепка. Осим ако неко 1932. године није био толико домишљат да намаже лепак водом, велика је вероватноћа да је још увек пљувачка залепљена за ове комаде папира“, наглашава Перхах.

Форензички напредак: Како модерна ДНК анализа мења историјске случајеве

Анђелик Корталс, форензички антрополог на Колеџу за кривично право у Њујорку, која је написала писмо у прилог тужби, тврди да би се са ковертама поступало на „недеструктиван начин“. 

Корталс, која је привукла међународну пажњу својим успешним покушајем да издвоји ДНК из древних египатских мумија, рекла је за Гардијан да је „прилично реално“ очекивати да се ДНК може издвојити.

„Имамо технологију за амплификацију веома, веома малих количина ДНК и све смо бољи у рашчлањивању контаминирајуће ДНК, укључујући и опоравак честица из документа или печата без њиховог уништавања“, објашњава Корталсова за Гардијан.

Напредак у анализи ДНК довео је, на пример, до идентификације целог неандерталског генома, који је идентификовао специјалиста за еволуциону генетику и добитник Нобелове награде др Сванте Паабо, а хапшење „Убице из Златне државе“ Џозефа Деанђела је спроведено анализом ДНК са шоље пронађене на месту двоструког убиства Лајмана и Шарлин Смит 1980. године, и пропуштањем кроз генеаолошку базу података.

Хауптманова кривица под знаком питања

Мало ко озбиљно сумња да је Хауптман био барем умешан у случај отмице Линдбергове бебе. Ухапшен је у септембру 1934. године након што је користио обележену новчаницу од 10 долара од око 50.000 долара откупа који је Линдберг платио. Део новца од откупа пронађен је у Хауптмановој гаражи, а дрво коришћено за израду мердевина одговарало је дрвеним гредама у његовом дому.

Али човек који је дошао да преузме откуп преко посредника на гробљу у Бронксу, који је постао познат као „Гробљански Џон“, није одговарао Хауптмановом изгледу.

Посредник на размени, др Џон Кондон, на суђењу је рекао да човек кога је упознао није Хауптман.

Али отварање Линдбергових досијеа за ДНК тестирање у складу са законима о отвореном јавном приступу евиденцијама могло би да отвори приступ безбројним владиним евиденцијама и документима, каже Перхах.

„У случају да се Хауптманова ДНК пронађе на ковертама, то само доказује да је био завереник, као што су сви знали, али шира забринутост коју имају је да ће проширење Закона о отвореном јавном приступу евиденцијама отворити ДНК тестирање и у будућим случајевима.“