Вишедеценијска традиција ВМА у трансплантацији и завештању органа

У првих десет месеци ове године, захваљујући важном ДА у најтежем тренутку, продужена су и спасена 102 живота. Обављене су 63 кадаверичне трансплантације органа, а пресађено је и 39 рожњача. Војномедицинска академија има вишедеценијску традицију у развоју и програму трансплантације и завештања органа у Србији.

Како је у изјави за Дневник навео пуковник доц. др Иван Лековић, заменик начелника ВМА, у јануару 2026. навршиће се 30 година откада ова установа врши трансплантацију бубрега и 20 година трансплантације јетре.

„Имамо спремне тимове који се децијанима баве тим послом. Увек су спремни за експлантацију и за трансплантацију. Имамо континуитет у едукацији тих људи. Прво се едукују овде, а затим одлазе у неке европске центре или Сједињене Америчке Државе, где се управо налази један тим. Трудимо се да одржимо тај континуитет и с обзиром да имамо и млађе колеге које то интересује, надамо се да ће тај континуитет бити одржан“, истиче др Лековић.

Ове године на ВМА су урађене четири кадаверичне трансплантације бубрека и 13 са живог сродника.

Пуковник проф. др Момир Шарац, начелник Клинке за васкуларну хирургију ВМА, напомиње да су у тиму за трансплантацију у васкуларни хирурзи, али да је у питању тимски рад у коме анестезиолози, општи хирурзи, као и специјалисти који припремају и прате опоравак пацијента имају подједнако важну улогу.

„У сваком случају, наше екипе су едуковане, оспособљене, увек вољне и спремне за рад и оно што је врло битно да је синхронизација између свих служби, како медицинских, тако и немедицинских у Војномедицинској академији на врхунском нивоу, јер једино ће нам то гарантовати успех нашег рада“, наглашава проф. Шарац.

Када се од породице донора доби је судбоносно „ДА“ неопходно је да се у што краћем временском интервалу изврши процес експлантације, а затим и имплантације органа, напомиње проф. Шарац. У том процесу велика одговорност лежи на специјалистима који раде припрему потенцијалних реципијената.

Екипа РТС-а је обишла пацијента који је по други пут имао среће да дочека да добије нову јетру. Доц. др Ирина Брчеревић, гастроентерохепатолог ВМА, напомиње да се до трансплантације јетре тешко долази у Србији.

„Први пут је код њега обављена трансплантација због аутоимуне болести јетре. Нажалост, у извесном проценту код пацијената се болест може вратити и на новој трансплантираној јетри. Управо тако нешто се десило и код Петра. То је захтевало ретрансплантацију органа. Успели смо да урадимо и ретрансплантацију, што је најважније. Петар је сада добро“, наводи докторка Брчеревић.

Ове године у Србији је урађено и 39 трансплантација рожњаче. На ВМА су у октобру успешно урађене две пенетрантне кератопластике код двоје млађих пацијената.

„Оба пацијента су боловала од тешке форме кератоконуса. То је обољење које јако нарушава нормалан облик рожњаче и тешко ремети видну функцију, односно вид. Пацијенти, операције су прошле добро, постоперативни ток је прошао добро, тако да су пацијенти код куће, користе своју терапију“, каже пуковник проф. др Мирко Ресан, начелник Клинике за офталмологију ВМА, и истиче да је за успех трансплантације уопште најважнији тимски рад.

Поред тога, важно је напоменути и постојање очне банке коју ВМА има која омогућава да се изврше анализе и процена квалитета самог материјала, што такође доприноси успешности трансплантације. Тренутно на ВМА 40 пацијената чека на трансплантацију рожњаче.