Орашац, царство шумадијских колачића – од ванилица до незаобилазне орашчанке

Познат као место где је подигнут Први српски устанак, али и по шљивама, Орашац, као и Аранђеловац и околна села, највећи су произвођачи колача у Србији. Пензионер Слађан Максић спојио је две традиционалне производње, па од полусуве шљиве прави јединствени деликатес – воћни колач орашчанку.

Како би употпунио пензионерске дане, Слађан је пре седам година покушао да направи своју сушару за шљиве, али није успео. Да не би бацио 500 килограма полусувог воћа, дошао је на идеју да од њега направи колач, за који је 2018. године освојио три златне медаље за квалитет на Сајму пољопривреде у Новом Саду.

„Морао сам да смислим шта да урадим са том шљивом. Било је неисплативо уложити у ракију пошто је утрошено много новца и онда смо дошли на идеју да се шљива напуни орахом, утопи се у чоколаду и онда смо ваљали у разне укусе и кренули смо у производњу“, присећа се Слађан Максић из Орашца.

Производи се углавном у зимском периоду, а рок трајања колача је од 15 до 30 дана. Опстаје на температури од три степена. То је полусува шљива, која у себи има доста влаге, да не би дошло до ферментације. Максићи у свој специјалитет не желе да додају конзервансе.

„Купци су углавном људи који воле здраву храну не садржи ни адитиве, никакве заслађиваче ни шећере, то је чисто један природни препарат, направљен у складу тих неколико укуса који су јако складни. Обично се продаје да се поједе за десет дана – за славља, прославе, презентације и поклоне“, истиче Максић.

А ту су и ванилице...

У њиховом комшилуку живе Јовановићи, који су пре двадесет година почели да производе коре за питу. Идеја је настала преко ноћи, а реализација је почела у тадашњој гаражи.

Сада је то прерасло у озбиљну производњу домаћих торти и колача, а одскора су у понуди и најпродаваније ванилице са џемом од кајсија, који сами припремају.

„Што се наших ванилица тиче радимо их сад само у једној варијанти, а у плану је да убудуће радимо и са неким модернијим варијантама, као што је фил од пистаћа, орео или нешто слично. Сада радимо само са кајсијом и трудимо се, што је нека наша филозофија, да ванилице имају више џема од оног што се иначе налази на тржишту“, наводи Срђан Јовановић из Орашца.

У Орашцу има још много сличних произвођача, а како кажу Максићи и Јовановићи, не гледају једни на друге као на конкуренцију већ неретко купцима препоручују производе својих комшија.

Због тога и туристи који долазе у град под Букуљом, уместо сувенира, кући носе управо ове шумадијске колачиће.