Уз Микија Мауса и Попај постао јавно добро – на реду је Супермен

Стрипови о Попају и Тин Тину објављени су пре једног века. Њихови ликови нису могли да се користе без дозволе и накнаде ауторима, али је 1. јануара ауторска заштита је истекла, па су сада у јавном власништву.

„То је прилика за стрипофиле да виде ако већ нису, како су стрипови некада изгледали, то је било чедно време, више него данас, и стрипови су били доступнији, сада су много скупи, раније нису били, и то је прилика да се упореде стрипови од пре 100 година и данас“, каже Александар Раковић, историчар уметности.

Страни медији наводе да је укупно 75 дела, што филмова, мјузикла, стрипова, песама, сада јавно доступно, на пример: Хемингвејев роман Збогом оружје, детективски роман Агате Кристи Загонетка седам бројчаника, један од првих звучних филмова Алфреда Хичкока Уцена, авантура Џона Форда Црна стража.

Заштита за филмове траје 95 година. Велике компаније, попут Дизнија, Ворнера, Сонија, покушаће да нађу правно решење да овај рок продуже, каже Иван Карл.

„Зато што, за ово што је сада истекло и није тако велики проблем, први филм Хичкока, звучни филм Сесила де Мила, анимирани филм са Мики Маусом, али шта ће бити за 15 година или 20, када Супермен постане јавно добро или неки други јунаци.

Поготово са јачањем вештачке интелигенције и јачањем специјалних ефеката ко ће да забрани неком да уради наставак Казабланке са ефектима који ће још и да оживе Хемфрија Богарта и Ингрид Берман", каже Иван Карл, Филмски центар Србије.

Све ово сада може бесплатно да се користе у приватне сврхе, у телевизијским емисијама, у разним пројектима или за стварање нових дела.

Међутим, иако су званично јавно доступни, упућени наводе да би коришћење неких дела у Европи, ипак, могло да буде ризично.

„Прописи у Америци и Европи нису исти и ми сад кроз све деценије хармонизације тих прописа присуствујемо покушају да се они ускладе, али и даље су инстереси у Америци јачи, и ово је моменат где видимо да је партикуларни интерес битнији него планетарни. Улазимо у реалну опасност, а то је да ће због вештачке интелигенције то бити материјал који ће елеминисати живе уметнике и где ће продуценти желети да се играју уметника“, изјавио је Зоран Стефановић, председник Удружења драмских писаца Србије.

Код нас, према Закону о ауторским и сродним правима, ауторско дело заштићено је за живота аутора, и наредних 70 година, као и у Европи.

На почетку 2024. први анимирани филм у којем Мики Маус говори, постао је јавно власништво, а 2022. и лик медведића Вини Пуа.

У литератури је заштита другачија и зависи од закона у држави у којој је дело објављено.

Занимљиво је да поједина дела имају трајну заштиту, попут остварења Џејмса Метјуа Берија Петар Пан, међутим таква правила важе само унутар граница Уједињеног краљевства.

Да ли ћемо у будућности гледати другачије Лепотицу и звер, Бен Хура или Џејмса Бонда, још се не зна, али познато је да ће првог дана 2026. прва верзија цртаних филмова Бети Буп и Мики Маус и његов пас Плутон, романи Агате Кристи, дела Самјуела Бекета, Сигмунда Фројда и Томаса Елиота, постати јавно доступни.