Црна дама у белом граду – Београђанка слави 50 година

Ове године слави педесети рођендан. Пре пола века била је највиша и најпаметнија на Балкану. Грађани су јој можда и због тога дали надимак који је остао до данас – Београђанка је и даље један од симбола града.

Некада највиша зграда на Балкану, са 24 спрата и висином од 101 метар. Прва паметна, са компјутерски управљаним грејањем и хлађењем. Уграђеним специјалним прозорима. И лифтови су били брзи, од приземља до врха стизали су за двадесетак секунди.

„Тих 70-их она заиста била врло посебна и пратила неке трендове који су тада били актуелни у свету. Томе говори чињеница да је кула Момбарнас у Паризу од 200 метара тада била највиша зграда у Европи. Кула Сирс у Чикаго је имала 400 метара и била је највиша зграда у свету. А ова је била највиша зграда на Балкану. Тако да је то заиста импозантно“, каже Јована Томић из Палате Београд.

И ентеријер и екстеријер Палате Београд, познатије као Београђанка, пројектовао је чувени архитекта Бранко Пешић. Али је за изградњу био задужен и још један Бранко Пешић, тадашњи градоначелник Београда. Док су је неки волели, некима је и сметала због своје тамне боје.

„Било је отпора према томе зато што је црна зграда у белом граду. Била је највиша, некоме је можда нарушавала поглед. Архитекта Бранко Пешић је, према наводима његове ћерке, заправо звао Црна дама, јер је била витка и висока. Али су неки други, можда мало малициозни грађани звали Црна удовица. Ето, једина највиша црна зграда. Међутим, она није црна, тако да је то битно рећи. Она у зависности од доба дана, како на њу пада сунце и светло се не мења боју. Она иде од некакве бронзе, неко иде чак и до златне“, истиче Томићева.

Због снега Београђанка је данас бела. Прошетали смо једином кружном терасом.

У склопу реновирања уређен је и видиковац.

„Због тога смо приказали фотографије које заправо осликавају њену градњу од 1969. до 1974. године и друга изложба је посвећена у том периоду када је она почела да живи, када је отворила своје капије. Јер је тих 70-их она заиста била врло посебна и пратила трендове који су тада били актуелни у свету. Током изградње темеља Београђанке наишли су на два подземна потока. То је било потребно да се сва та вода испумпа да би они могли даље да наставе да зидају“, наводи Јована Томић.

Палата Београд у новом руху има и нове зелене оазе. На терасама на петом и шестом спрату прави мали паркови са жбунастим биљкама и дрвеним клупама за одмор. И данас је модеран мултифункционалан пословни центар, седиште бројних домаћих и страних компанија. И даље је један од симбола престонице.