Од лета дрвеним монопланом до Експа 2027 – изазови Музеја ваздухопловства

Србија је почетком 20. века ишла у корак са светом када је реч о ваздухопловству. То је било најраније, пионирско доба развоја авијације, како каже Петар Војиновић, оснивач портала Танго сикс (Tango six), заправо измишљање целе те нове активности.

Пионир српског ваздухопловства Иван Сарић био је рачуновођа, али је пре тога, као и браћа Рајт, био заинтересован за бициклизам.

„Учествовао је у разним бициклистичким тркама. Као браћа Рајт је од почетних вештина склапања својих бицикала дошао некако до информација, дакле оно што су они урадили само седам година раније. Од неких лакших материјала, прућа, уз мотор који је тада био заправо најкомплекснији део те летелице, који је увезао из Француске, успео да склопи летелицу коју можемо да видимо у Музеју ваздухопловства, односно њену реплику“, објашњава Војиновић.

Према његовим речима, Сарић је касније, у старости, учествовао у изградњи реплике његовог првог ваздухоплова који је имао точкове који су скинути од бицикла.

Између 1907. и 1913. године, велики број пионира, „инфицирао" се ваздухопловством у војном и цивилном делу, а први Србин који је летео авионом био краљ Александар Карађорђевић у Паризу.

„Тако је и почело наше Ратно ваздухопловство, ево сада имамо ту повезницу са наруџбином нових вишенаминских борбених авиона. Наши пилоти тада су први пут одлазили у Француску, тамо се обучавали. Тада је и наше Ратно ваздухопловство било међу првих десет на планети, а касније и национална авио-компанија“, прича Војиновић.

Почеци превоза путника и поште

Тих година све је почињало – превоз путника, превоз поште и коришћење справа које се, како се тада говорило, крећу по ваздуху у војне сврхе.

„Онда су Сарић, па потом Едвард Русијан, Словенац, који је исто у тој заоставштини југословенске ваздухоплости такође први полетео из Београда, и Мерчеп. То је, дакле, тројица, да кажемо, најактивнијих пионира који су заправо својом неком иницијативом, уз информације шта се дешава пре свега у Француској, летели са летелицама које су биле, рецимо, Сарић је након тога направио своју другу верзију авиона са сопственом конструкцијом мотора, када је било прилично, овако, да кажемо, тешко и изазовно направити, то су били мали четвротактни мотори, али је он то успео", објаснио је гост РТС-а.

Војиновић додаје да су данас иновационе активности у војном и у цивилном делу авијације зависне од капитала и од тржишта: „И ту, нажалост, немамо сада конкретно, да кажемо, оригиналне производе у овим мањим авионима. Имамо две фабрике, конкретно, авиона, Утву у Панчеву и Аероист некада у Краљеву. Али је то, да кажемо сада све, адекватно, данашњем времену, без толико, нажалост, иновација".

Реплика авиона, моноплана из 1910. године је у Музеју ваздохопловства који тренутно не ради.

„Кад се завршио Други светски рат није било времена да се сви ти силни авиони који су коришћени у Првом, Другом светском рату и у цивилној авиацији да се прикупе. Онда су неки ентузијасти то почели да раде, направили Музеј ваздохопловства, али је то, нажалост, увек ишло веома тешко.

Ко ће да финансира ону импозантну зграду коју видимо на Сурчину, која је толико и брзо морала да се направи, да никад није добила ни употребну дозволу... Она јесте архитектонски прелепа, али није била никада толико адекватна за чување летелица, па је онда то било двојно власништво војске и цивила, па је онда Министарство одбране преузело власништво над музејима.

Министарство обрене нема толики баш буџет, и није то њихов посао да одржавају такву институцију...", каже Војиновић, и објашњава да је на крају Влада Србије „пресекла" и спојила целу причу са манифестацијом Експо 27, односно дала на управљање, у контексту грађевинске изградње и организације менаџмента пројекта, реновирања те институције фирми Аеродром Никола Тесла, која је до долазка концесионара аеродрома Београд управљала аеродромом.

Архитектонски прелепа зграда којој је потребно реновирање

„Кад је дошао концесионар, они су сада посматрачи те концесије, али као компанија која ће, када концесија истекне да добију назад Београдски аеродром, они и даље раде разне сличне ствари, па су направили повезницу да они обаве ту дубоку реконструкцију у контексту инсталирања много више неких комерцијалних садржаја", испричао је Војиновић.

„Зграда се треба реновирати, зато што је колико год да изгледа архитектонски прелепо, нажалост није изграђена по музеолошким стандардима. Ту је потребно доста инвестиционог улагања, и то ће сада све бити урађено у склопу тих туристичко-економских циљева које заправо има Експо, јер је музеј једна од првих ствари које странци виде, а тада ће их у том периоду бити много више", закључио је Петар Војиновић, оснивач портала Танго сикс. 

Реконструкција Музеја мора да траје због комплексних радова, и требало би да се заврши 2027. године, најављује Војиновић.