Ко је пионир српског ваздухопловства који са клупе посматра ушће Саве у Дунав

Пажњу пролазника на Савском пристаништу привлачи спомен-клупа на којој седи један бронзани момак који, као да је жив, мирно посматра ушће Саве у Дунав. Ко је он и чиме је заслужио да га памтимо?

Много је авиона оставило свој потпис на београдском небу, али мало ко зна чије је име прво урезано међу облацима. Као члан Соколског друштва, млади Словенац Едвард Русјан бавио се бициклизмом, да би после завршене Механичарске школе показао велико интересовање за авионе.

У то време, почиње да конструише прву летелицу. Био је млад, амбициозан и патротски настројен.

„Након аустроугарске анексије Босне и Херцеговине 1908. године, Едвард Русјан је понудио своје услуге Краљевини Србији“, каже Влада Маринковић, хроничар српског ваздухопловства.

Почетком септембра 1909. године, од француског авијатичара Луја Блерија купује бензински мотор од 25 коњских снага и уз помоћ брата уграђује га у свој први авион за који је сестра Луиђа сашила крила.

„Еда 1“ био је спреман за пробни лет, што се остварило 25. новембра исте године.

„Касније је упознао Михајла Мерћепа, инжењера и авантуристу, са којим је направио авион који су назвали 'Мећеп-Русијан' и којим је успешно летео у Загребу. За три дана Божића, 7,8. и 9. јануара, била су заказана три лета у Београду, међутим, овде је дувала толика кошава да нису летели ни 7. ни 8. јануара. Велики народ се скупио и било му је жао. Првобитно је требало да лете на Бањици, али због огромног броја људи који су хтели да то посматрају, пребацили су то овде, у Доњи град“, објашњава Маринковић.

Ништа није могло спречити овог 24-годишњег момка крупних црних очију загледаних у небо да проживи свој сан и вине се изнад Калемегдана.

„Деветог јанурара, Едвард Русјан је одлучио да, ипак, упркос том снажном ветру, лети. Полетео је, отишао према Сави, ишао до Железничког моста, то је данашњи стари Железнички мост, окренуо и вратио се. Све је било добро, међутим, посматрачи су приметили да се бори с ветром. Пред само слетање, ветар му је откинуо парче крила. Пао је, био жив још неко кратко време и издахнуо је“, прича Маринковић.

Политика је сутрадан на једној и по страни писала о овом догађају који ће се касније наћи и у причама великог Александра Дерока обједињеним у збирци А ондак је летио јероплан над Београдом.

Остало је забележено и то да је око 14.000 људи присуствовало сахрани нашег првог пилота на београдском Новом гробљу.

Неки снови трају кратко, али уколико су лепи, остају да живе, као што заувек живе људи који су се својим делима винули у непрегледне висине.

Један од њих је и Едвард Русјан, ватрени занесењак и небески пионир.