Како су уметници спасили Чумићево сокаче

У најпознатијем сокачету у Београду, Чумићевом, уметници и власници локала улепшали су простор себи и другима. Овај тржни центар је био пред рушењем, али је група младих ентузијаста одлучила да га претвори у уметнички сокак.

Срце, лице мачке, усне, цвет. Ни киша не може да поквари утисак када уђете у Чумићево сокаче, тржни центар који је до недавно био заборављен. Уметници и дизајнери смислили су начин да оживе овај простор. Прво су купили локале у овом тржном центру, а онда узели четкице и алат у руке.

„Имала сам инцијативу јер су ове плочице почеле да пропадају јер су старе и због временских услова, и нека идеја још пре неколико година да ми то попунимо нечим што је креативно и што ће оставити неки печат и траг“, каже Ива Бркић.

За мозаик користе делове старих изломљених плочица. Од величине и боје делића зависи и како ће слика изгледати. Прво нацртају скицу, затим очисте и припреме под, па лепе плочице. И ко каже да мајсторска вештина и уметност не могу заједно?

„Ја сам овде одрадио мајсторски део посла, припрема подлоге, мешање лепка, цепкање плочица на мање делова, па имам и ја неку уметничку душу па дам неку сугестију или савет“, наводи Милан Гавриловић.

„Видимо шта мођемо да ту направимо да буде ефектно, да буде видљиво и да има неког смисла, а ове подне варијанте то су обично неки једноставни мотиви“, додаје Ива Бркић.

Кад год имају слободног времена праве нови мозаик. Потребан је цео дан за једну плочицу.

„Ишли смо у договору са власницима локала, са момцима и девојкама да када год нешто осмислимо да то буде неки синоним за тај локал који се ту налази“, објашњава Милан Гавриловић.

Свој пуни сјај тржни центар у Чумићевом сокачету доживео је 90-их, а онда су 2000-тих, када су по граду почели да ничу други, већи тржни центри, купци почели да га заборављају. У медијима се чак помињало и рушење. Све је било руинирано до пре десетак година, а онда се група уметника окупила са истим циљем – да реновира и уреди простор и спасе га од пропадања.

Овде се сада налазе најмодерније уметничке радње, школе керамике, радионице коже. Труде се да буду и друштвено одговорни, па понекад офарбају клупу, нацртају мурал, посаде дрво. Имају и бесплатну библиотеку на отвореном, где је неписано правило да за сваку узету књигу, оставите неку другу, да се и други послуже.