На аукцији Ајнштајново писмо којим упозорава на претњу од нацистичке нуклеарне бомбе

Ајнштајново писмо – једно од два које је теоријски физичар саставио у колиби на северној обали њујоршког Лонг Ајленда са колегом научником Леом Силардом – упозорава да немачка влада активно подржава нуклеарна истраживања и да може да направи „изузетно моћне бомбе” попут оне које су на крају примениле САД на крају Другог светског рата.

Ајнштајн позива америчку владу да учини исто. Рузвелт је одговорио тако што је формирао комитет који је био претеча пројекта „Менхетн“ на челу са Робертом Опенхајмером који је изградио бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки у Јапану, окончавши Други светски рат и започевши нуклеарно доба.

Писмо које је отац опште теорије релативности послао председнику налази се у Рузвелтовој библиотеци и музеју у Хајд парк у Њујорку. Али другу верзију – потписану и нешто краћу – продаје имање покојног суоснивача „Мајкрософта“, Пола Алена.

Ален, страствени колекционар, сакупио је колекцију уметничких дела која је недавно продата на аукицји у „Кристизу“ за 1,6 милијарди долара, као и скоро све што се односи на Џимија Хендрикса, купио је писмо од издавача и трећег председничког кандидата Малколма Форбса 2002. године за 2,1 милиона долара.

Волстрит џорнал наводи да је то први историјски документ 20. века који је плаћен милион долара. Малколм Форбс је писмо претходно стекао из Силардове колекције.

Аукцијска кућа „Кристиз“ има искуство са Ајнштајновим сувенирима. Претходно је продао физичарево такозвано Божје писмо – у којем је написао да „реч Бог за мене није ништа друго до израз и производ људске слабости“ – за скоро три милиона долара 2018. године.

Али мало је вероватно да ће писмо оборити рекорд од 13 милиона долара постављен 2021. за један од ретких преживелих записа који детаљно описује његову теорију опште релативности.

С обзиром на то да је тржиште уметничких дела прилично замрло, аукцијска кућа предвиђа да би тржиште историјских артефаката могло привући понуђаче, посебно оне који деле тренутну забринутост око нове, тросмерне трке у нуклеарном наоружању између САД, Русије и Кине, поред успеха прошлогодишњег Оскаром награђеног биографског филма о Опенхајмеру.

Марк Портер, председник „Кристиз Америка“ навео је да је Пол Ален „несумњиво знао да је то један од најважнијих докумената у историји 20. века, и да то није она врста предмета који висе на зиду канцеларије”. Ален је, како је истакао, писмо чувао пажљиво и даље од сунчеве светлости.

Писмо од 2. августа 1939, мање од месец дана пре него што је Немачка напала Пољску, почиње речима: „Господине, Недавни рад у нуклеарној физици учинио је вероватним да се уранијум може претворити у нови и важан извор енергије.“

У писму које је послато Рузвелту, Ајнштајн је написао: „Можда је могуће успоставити нуклеарну ланчану реакцију у великој маси уранијума... а овај нови феномен би такође довео до изградње бомби.“

Нуклеарна реакција тренутно заокупља пажњу Аленовог партнера из „Мајкрософта“, Била Гејтса, који је недавно најавио да је спреман да уложи милијарде у пројекат нуклеарне електране следеће генерације у Вајомингу.

Гејтс је рекао за Си-Би-Ес да његов стартап "TerraPower" очекује да ће 2030. године завршити нови реактор који користи течни натријум уместо воде као расхладну течност. „Уложио сам преко милијарду, а уложићу још милијарде“, навео је Гејтс.

Такође компаније попут „Мајкрософта“ и „Гугла“ су изразиле интересовање за нову генерацију нуклеарних електрана како
би задовољиле растуће потребе за струјом за покретање центара за складиштење података за које се очекује да ће се драматично повећати.

Међународна агенција за енергију је проценила да ће глобална потражња за електричном енергијом за потребе вештачке интелигенције, центара података и криптовалута 2026. године порасти најмање на 800 терават сати, што је повећање од скоро 75 одсто у односу на 460 TWh у 2022.