Сајам намештаја у Милану у знаку природе, одрживости и рециклаже

Одељак Salone Satelite који је део миланског Salone del Mobile посвећен је младима испод 35 година и прилика је да међународне компаније открију нове таленте. Сајам ове године слави 25. рођендан, угостио је младе студенте дизајна са Београдске академије за пословне и уметничке студије "Бапус" чије је радове изабрала Марве Грифин, која је основала Salone Satellite.

„Ми смо одсек за уметност и дизајн Београдске академије за пословне и уметничке студије у Београду (Бапус) и дошли смо да представимо опсег деловања на предмету дизајн намештаја на мастер студијама, који имамо у трећем семестру. Рекла бих да су радови врло примећени и допада ми се какав профил људи прилази да погледа радове. Пуно је и студената и професионалаца, људи из медија, презадовољни смо“, рекла је Југослава Кљакић Донић, професорка на Бапус-у.

„Радила сам лампе инспирисана старим крововима Војводине јер да сам из Војводине тако да се та мултикултуралност и различитост својом материјализацијом уклапају у сваки ентеријер и својим, габеритима и материјалом дају неку нову ноту том некон традиционалном споју са савременим дизајном и специфичним начином изведбе саме лампе“, рекла је Лариса Поп Рајичић, лампа Воша

Милански сајам намештаја ове године има за тему материју природе, одрживост и рециклажу.

„Учествујем на сајму у оквиру академије, мој рад је Модул. То је јединствен модул чијим се комбиновањем добијају различите форме. Он је истих димензија и олакшава формирање различитих патерна које можемо да применимо у приватном или јавниом простору“, истакла је Анђела Тасковић.

Анђела је представила на сајму и своје хоклице урађене од пуног дрвета као и полицу са вишеструком функцијом. Посетиоцима је интересантна и фотеља врло живих и веселих боја настала рециклирањем тканица старих више од 30 година.

„Има облик српа, повезана је са словенском митологијом јер су управо мотиви на тканицама које су рађене косовским бодом, мотиви из неких легенди и митова словенске митологије. Оно што је карактеристично је то да су то радила деца на часовима ликовне културе пре 40 или 30 година", рекла је Ана Марија Ћућа.

„Развијање лампе од самог почетка задржала је форму струка и силуету женског тела. Даљим обликовањем дошли смо до финалног облика лампе која подсећа на грчке Хоре, лампа се зове Хора и са њом смо повезали колекцију, 12 грчких Хора из митологије", рекла је Марина Исаиловић, лампа Хора.

Лампа је направљена из три дела, од дрвета због система паљења, јер може да стоји и хоризонтално и усправно. Кабл који се мота око ње представља, како нам је Марина рекла, варијацију наших поступака и симулацију жене у простору са људима и око њих. На Салону учествују и представљају своја дела Срђана Радановић, Кристина Васовић и Ирина Митровић.