Храбра керуша Габи после споменика добила и књигу

Захваљујући искуствима и напретку технологије, данашњи стандарди заштите су на далеко вишем нивоу. Некада се дешавало да опасна животиња пробије ограду. Тако је било са Самијем, крајем осамдесетих година прошлог века, који је у два наврата успео да побегне.

„Сами је дошао 1988. године 12. јануара и тада се знало, Београдски врт није до тада држао велике човеколике мајмуне и знало се да они располажу изузетном снагом, и кавези који су тада постојали нису били довољно јаки да задрже тако снажне животиње“, каже Зоран Рајић, надзорник Бео зоо-врта.

Сами је био довољно снажан да искриви решетке кавеза и изађе из врта. Срећом, на градским улицама никога није повредио. Уз помоћ тадашњег директора зоо-врта и полиције, враћен је у кавез. Неколико дана касније поново је побегао, али је, такође, безбедно враћен.

То би данас, тврде запослени, било немогуће, колико год да је животиња јака и нервозна. За Бенгалске тигрове многи зналци рећи ће да су јачи и од лавова. Међутим, ограда је и за њих довољно висока и јака, а ту је и електрична заштита. Једном када животиња осети струју, не пада јој на памет да се поново приближава тој граници.

„Ту је првенствено улога да помогнемо заштићеним угроженим животињским врстама, па самим тим морамо да водимо рачуна не само о нашој већ и о њиховој безбедности. Управо због тога постоје ти разни протоколи да се са великим карниворама, дивљим зверима не улази у директни контакт. То су изузетно јаке животиње па у самој игри могу да вас повреде врло озбиљно. Данас се све прави много другачије, то мора да буде природна подлога, мора да буде окружење из којег животиња не жели да побегне и постоји низ мера као што су ограда, електрични пастир, мреже и друге ствари које животињи одвраћају пажњу и онемогућавају бег“, објашњава Кристијан Овари, биолог Бео зоо-врта.

Било би неправедно у овој причи не поменути и легендарну керушу Габи, којој на споменику пише да је имала срце јаче и од јагуара.

Како су тада сведочили надзорници којима је Габи била испомоћ, успела је да се бори са једном од најјачих и најспособнијих дивљих звери, женком јагуара, док није стигла помоћ. Габи је уз озбиљне повреде преживела обрачун и ко зна, вероватно спасла и неки људски живот. Зато јој је подигнут споменик, а због њене неизмерне храбрости, заслужено је отишла у легенду.

Керуша Габи нема само споменик, недавно је о њој написана и књига. Горан Марковић, директор Издавачке куће „Пчелица“ аутор је књиге Габи – храбро срце Београда.