Рим данас слави 2776. рођендан

Рим је град који држи рекорд у многим стварима, па је и по броју фонтана – има их две и по хиљаде – први у свету. Некада су биле декорисане главама змајева, затим су замењене са три пара уста да би данас имале само малу искривљену цев која подсећа на нос па их зову „носоње“.

Рим је и град са највећим бројем цркава на свету, има их чак 900. Једна од најстаријих је Базилика Свете Пуденцијане и Црква Свете Пракседе.

Рим је једини град на свету у којем се налази једна држава: Ватикан. Базилика Светог Петра у Ватикана повезана је са Кастелом Сант Анђело (познат и као Хадријанов маузолеј) путем Passetto di borgo, којег на римском дијалекту називају Ел коридоре.

Тај „ходник“, дугачак 800 метара, користиле су папе у бекству или да би се познате личности одводиле у затвор у замку.

И мада је познат у свету као град на седам брда, заправо их има више. То је зато јер је током векова проширио своје границе. Историјска брда су Авентино, Челио, Есквилино, Квиринале, Виминале, Кампидољо (Капитол) и Палатино. Њима је потребно додати и брда Ватикана, Пинчио и Ђаниколо.

Легенда каже да је вештица бацила чини на парове који шетају Пјацом Навоном око Фонтане деи Кватро Фјуми (Фонтана четири реке) супротно од кретања казаљки на сату.

Уколико пар на тај начин обиђе фонтану сигурно ће се ускоро растати. Та легенда је позната као Клетва љубавника.

На Пјаци Виторио, на брду Еквилино, налази се чудан низ статуа и езотеричних симбола. Магична врата (Porta magica), позната још и као Алхемијска врата (Porta Alchemica) део су Виле Паломбаре која се налазила на Есквилину пре урбанизације брда. Како каже легенда, ова врата су била повезана са филозофским каменом и ексцентричним студијама познатог алхемичара који је живео у вили.

Пантеон је направљен од микса вулканске лаве и бетона и остао је неоштећен од када је изграђен. Императори би 21. априла тријумфално улазили у ово здање као да их је позвао сам Аполон, бог Сунца античких Римљана.

Тачно у подне, када је сунце високо на небу, својим зрацима осветљава округли отвор на куполи Пантеона.

У граду можете срести велики број мачака луталица о којима, захваљујући општинској одредби из 1991. године, брину волонтери Удружења мачје колоније Торе Аргентина. Сматра се да их је око 300.000 и по закону, уколико њих најмање пет живи заједно, не могу бити раздвојене.

Традиција налаже да свако ко посети Фонтану ди Треви баци у њу три новчића за срећу. На крају сваког дана из фонтане се извади 3.000 евра што је око 1,4 милиона евра годишње које град поклања у добротворне сврхе.

У близини се налази Музеј пасте, у улици Скандерберг број 117. Музеј има 11 сала које су посвећене најомиљенијем оброку Италијана и свим врстама паста, од шпагета, преко макарона до букатина.

Најстарији мост у Риму, Понте Фабричо, задржао је свој изглед који је имао још пре две хиљаде година. Мост који повезује острво Тиберина, одувек је изгледао као што данас изгледа.

Тамо где се налази Црква Санта Марија дел Пополо, прича се да је сахрањен Нерон. По легенди, сахрањен је испод ораха који су често окруживале вране. Папа Пасквале Други је 1099. одлучио да одсече орах јер се сматрало да су се ту окупљале вештице које су узнемиравале Неронову душу. Кости императора су ископане, а пепео потом просут у Тибар.

Између Цркве Свете Тројице и Шпанског трга (Piazza di Spagna) налази се степениште које је пројектовао италијански архитекта по наруџби француског дипломате. Простор добија назив по оближњој шпанској амбасади при Светој столици.

Колосеум се није одувек тако звао. Његово првобитно име је било Амфитеатро Флавијано. Историчари кажу да име Колосеум потиче од статуе високе 35 метара, Il Colosso di Nerone, која се налази изван амфитеатра.

Цезар никада није ушао у Колосеум – убијен је 125 година пре првог спектакла. Капацитет је 87.000 гледалаца и највећи је амфитеатар на свету. Римљани су имали бесплатан улаз на спектакле. Колосеум има 80 врата од којих је 76 било намењено становништву, два улаза (оне на северу и југу) користила је аристократија, а два гладијатори.

На истоку су била Врата живота кроз која би улазили гладијатори који су углавном били робови, а на западу су се налазила Врата смрти кроз која би се износила тела погинулих гладијатора.

У Колосеуму је убијено око 500.000 људи и око милион животиња. Филм Гладијатор јесте сниман у Колосеуму, али је у једном моменту режисер Ридли Скот одлучио да му Колосеум није довољан и да не изгледа помпезно на филмском плату те се преселио са екипом на Малту где је за потребе снимања направио свој лични Колосеум.

Још у античком Риму је постојао тзв. улична храна, на улицама града су се често виђале Лиxае које су нудиле храну пролазницима, хлеб и фрителе.

Гробље Верано је, иако може да звучи чудно, место које изгледа као музеј на отвореном. На том гробљу је сахрањена већина познатих личности Рима међу којима и Синиша Михајловић.