Кад коњи са Власине сиђу у Божицу

У марту 2012. године од глади и вукова ловци из Сурдулице спасили су 120 власинских грла. Данас их је због крађе готово 10 пута мање, па се и ретко виђају јер се плаше људи. Срећу их планинари, чувари Власине, ловци и они најупорнији.

Екипа РТС-а је успела да пронађе, далеко изнад Власинског језера, једно крдо од 15-ак грла и покушала да приђе што ближе. Крдо предводи црни пастув. Најчешће бораве поред потока, ретко близу насеља.

„Ми их свакодневно пратимо и водимо их у евденцији нашег ловачког удружења и као животиње о којима се старамо и као Удужење и као људи који воле и коње и природу“, открио је Драган Костадиновић, председник Ловачког удружења „Врло“ у Сурдулици.

„Имамо евидентирано једно крдо од десетак коња са неколико ждребади. Главно место где бораве је околина Божице и ту само лети могу да их виде туристи, поред језера или пута“, рекао је Новица Станковић, шеф Службе заштите предела изузетних одлика „Власина“.

Коња који живе у дивљини, потпомака домаћих грла које су људи давно пустили у сампас, некада је било и на Сувој планини. Легенде о њима мештани планинских села препирчавају годинама. Стручњаци су их пронашли 1999. године.

„Карактеристика тих коња била је да су имали изузетно велике и дугачке гриве, да нису били потковани и да су их предводили црни расни пастуви који су бранили своја крда“, открио је Данко Јовић, руководилац Канцеларије Завода за заштиту приорде Србије у Нишу.

Последње крдо на Сувој планини екипа РТС-а снимила је пре девет година. Њихов галоп овде се више не чује јер они који брину о природи тврде да су у криволову одстрељени и однети на кланицу.