„Шерман“ и „патон“, од Шварценегера до Срема

Због славне прошлости и места на коме се налази, Сремска Митровица је навикла на различите културе. Међутим, у некадашњи Сирмијум су недавно стигла два нова становника која су привукла пажњу мештана. Реч је о „шерману“ и „патону“.

Не, то нису двојица Американаца који су решили да се настане у плодној сремској равници. Реч је о два тенка чије су гусенице одавно престале да се котрљају, али који ће постављени испред касарне „Бошко Палковљевић Пинки“ у Сремској Митровици бити чувари једне историјске приче.

Тенкови „М-4 шерман“ и „М-47 патон“ стигли су у некадашњу Југославију истим путем, у оквиру војне помоћи САД, четрдесетих и педесетих година прошлог века. Због својих карактеристика, али и због особина поднебља на које су се преселили, није им било тешко да се навикну на нову средину. У различитим периодима, „шерман“ и „патон“ заузимали су важна места у оклопним јединицама тадашње државе. То је разлог због којег делимично рестаурирани примерци „шермана“ и „патона“ данас красе улаз у митровачку касарну.

Старији тенк „шерман“. Добио је име по борцу из Америчког грађанског рата Вилијаму Шерману. Као што се из његових мемоара може сазнати много о Америчком грађанском рату, тако је и тенк „шерман“ неизоставан део приче о Другом светском рату, у којем је био главна узданица америчких оклопних снага. Његова послератна судбина нанела га је широм света јер је достављан америчким савезницима. Тако је стигао и у Југославију.

„Тенк 'М-4 шерман' је 1948. године испоручен Југославији. Испоручено је око 600 комада тенка. Он је у употреби био до 1966. године, када почиње његово повлачење. За основу његовог дизајна је узет дизајн његовог претходника, тенка 'М-3 Ли'“, објашњава потпоручник Марко Јовановић.

„Шерман“ је у Југославији веома топло дочекан, а припадници ЈНА нису крили одушевљење када су га добили. Хвалили су његову поузданост и лакоћу руковања. Ипак, имао је и одређене мане. Због висине био је лако уочљив на бојишту, имао је нешто слабији оклоп и недовољно ефикасан топ.

Осим у Другом светском рату, „шерман“ је имао значајније учешће и у израелско-арапским ратовима. Најдуже се задржао у употреби у Чилеу, чак до 1989. године.

„Може се рећи да тенк 'М-4 шерман' припада породици тенкова која је једна од успешнијих породица тенкова из Другог светског рата, што по својој бројности, што по дужини употребе“, објашњава потпоручник Јовановић.

Ипак, „шермана“ су стигле године, а тенкове је потребно одржавати. То је постало неупоредиво теже када је Југославија изашла из програма војне помоћи која је стизала са Запада. Ни програми модернизације тенка нису уродили плодом и тенк је повучен из употребе без посебних модификација.

Међутим, већ педесетих година почео је развој тенка „М-47 патон“, који је добио име по генералу Џорџу Патону, команданту Треће армије у Другом светском рату. Он је припадао новијој генерацији тенкова са низом унапређења.

„Стигао је у Југославију релативно рано ако узмемо у обзир када је ушао у производњу. ЈНА је 'патона' добила само годину и по дана након увођења у америчке оружане снаге. Американци су убрзо схватили да тај тенк не задовољава баш све њихове захтеве и да је ипак слабији од својих источних конкурената, па су врло брзо развили и верзију М-48, коју су увели у своје наоружање, а М-47 су извезли у земље НАТО савеза и тада прозападно оријентисану Југославију“, објашњава потпоручник Јовановић.

Сједињене Државе су имале захтев да испоручена опрема буде распоређена тако да спречава продор из Мађарске према Трсту и ка већим лукама на Јадрану.

Искуства припадника ЈНА са „патоном“ била су различита. У првом плану су свакако биле новине, као што је нови систем хидрауличног управљања, радио-уређај, стероскопски даљиномер и уређај за ноћну вожњу.

Ипак, до изражаја су веома брзо дошле и његове мане. Потрошња бензинског мотора била је велика, тако да је његова аутономија износила само 130 километара. Мотор је приликом стартовања био склон самозапаљивању. Због велике силуете, „патон“ је био лако уочљив на бојишту. Све то је доводило до закључка да је битно слабији од директног конкурента, тенка Т-55.

Постепено повлачење „патона“ из употребе у Југославији је планирано до 1985. године, али тај процес није текао лако, о чему сведочи и податак да је тенк коришћен и током сукоба у бившој Југославији. „Патон“ се користи и данас, али само у Ирану. Реч је унапређеној верзији која је добила име по иранској вулканској планини Сабалан.

Уз „патона“ увек је била и ерупција занимљивих прича. То потврђује и податак да га је возио и чувени глумац Арнолд Шварценегер током служења војног рока у Аустрији. Када се Шварценегер обогатио, купио је тенк од аустријских власти и сада се налази на његовом имању.

Наравно, то је привукло и велику пажњу медија, а Шварценегер често помоћу свог „патона“ изводи разне перформансе и учествује у многим кампањама.

На мало другачији и суптилнији начин „шерман“ и „патон“ привлаче пажњу мештана и пролазника у Сремској Митровици. Вероватно је простор Срема плодно тло из кога ће се проширити прича која се крије иза силуета ових небичних становника.